Ekonomski i BRATSKI odnosi Rusije i Srbije nikada neće UTIHNUTI, a evo i zašto!

Među glavnim temama predstojećeg susreta ruskog predsednik Vladimira Putina i srpskog premijera Aleksandra Vučića, pored političko-bezbednosnih pitanja, biće i ekonomska saradnja dve zemlje. Unapređenje i razvijanje trgovinskih odnosa između Srbije i Rusije od velikog je značaja za ekonomski razvoj Srbije. Pored Evropske unije Rusija je veoma značajan trgovinski partner Srbije. 

Rusi bi hteli PUTINA za CARA, a evo šta on misli o tome!

PREMIJER SUTRA SA PUTINOM U ČETIRI OKA -TEME: Ekonomija, vojska, industrija i turizam

Opseg ekonomskih pitanja koja se mogu naći u fokusu razgovora dvojice državnika prilično je veliki. Od energetske saradnje, preko pitanja bescarinskog izvoza srpskih vozila u Rusiju pa sve do evropskih sankcija Rusiji.

Bescarinski izvoz „Fijata 500-L“

Da podsetimo, jedna od glavnih tema poslednjeg zvaničnog susreta Putina i Vučića u Moskvi oktobra 2015. godine bila je bescarinski izvoz Fijatovih vozila. S obzirom da se još uvek sa sigurnošću ne može reći da li će u 2017. godini konačno početi bescarinski izvoz „fijata500-L“ u Rusiju i četiri zemlje Evroazijske ekonomske unije, sve je izglednije da će i ovoga puta jedna od tema biti bescarinski izvoz Fijatovih automobila za Rusiju. Srpska strana je nekoliko puta pokretala pitanje bescarinskog izvoza Fijatovih vozila u Rusku Fedraciju ali do danas ovo pitanje još nije rešeno.

Sporazum o slobodnoj trgovini

Temelj srpsko-ruske bilateralne ekonomske saradnje predstavlja Sporazum o slobodnoj trgovini potpisan 2000. godine između tadašnje SRJ i Ruske Federacije prema kojem je oko 99% proizvoda oslobođeno plaćanja carine u međusobnom prometu. Međutim, lista proizvoda isključuje putnička vozila stim što se automobilski delovi, kamioni, traktori i autobusi mogu izvoziti u visini od 1% carsinske stope. Godine 2011. godine, bescarinska trgovina dve zemlje potvrđena je protokolom o proširenju Sporazuma o slobodnoj trgovini čime je uvedena liberalizacija na proizvode poput nameštaja, tepiha i televizijskih prijemnika.

Bescarinski trgovinski sporazum Srbije sa Rusijom čini Srbiju izuzetno privlačnom za strane inevstitore s obzirom da je jedina država izvan Zajednice nezavisnih država koja uživa prednosti bescarinske trgovine sa Rusijom. Bescarinski sporazum sa Rusijom predstavlja jednu od najvećih prednosti Srbije u odnosu na sve zemlje u Evropi.

Rusija – jedan od bitnijih spoljnotrgovinskih partnera Srbije

Za Srbiju, Rusija je jedan od najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera. U januaru 2017. godine među glavnim spoljnotrgovinskim partnerima Srbije, kada je u pitanju izvoz, Rusija je bila na četvrtom mestu. Kod uvoza, Rusija je bila drugi glavni spoljnotrgovinski partner Srbiji najviše zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa. Uvoz energenata na nivou 60%-80% osnovni je razlog konstantno pruisutnog deficita na srpskoj strani.

Među proizvodima koje Srbija najviše izvozi u Rusku Federaciju su sveže i suvo voće, pribor za odeću od tekstila, lekovi, gume za automobile, pumpe za tečnosti itd. S druge strane, iz Ruske Federacije najviše uvozimo naftu, mineralna ulja, gas, đubriva, šinska vozila i opremu.

Među razlozima ovako malog izvoza u Rusiju nalaze se visoki troškovi transporta robe kao. Takođe, jedan od razloga malog izvoza jeste 

nivo proizvodnje određenih proizvoda koji mogu da ostvare firme u Srbiji.

Energetska saradnja

Jedan od stubova ekonomske saradnje dve zemlje jeste i energetska saradnja. Kao što smo videli, Srbija najviše iz Rusije uvozi gas i nafte derivate. Saradnja u oblasti energetike ojačala je nakon 2008. godine kada je ruska naftna kompanija Gasprom Njeft kupila 51% akcija NIS-a i nastavljena je kroz izgradnju gasovoda Južni tok. Projekat gasovoda Južni tok trebalo je da transportuje prirodni gas iz Rusije do zemalja EU ali je obustavljen 2014. godine. 

Zbog sporazuma sa Rusijom o snabdevanju gasom Srbija je na meti kritika Evropske unije. Sekretarijat energetske zajednice EU zatražio je od Srbije prošle nedelje da ispoštuje evropske propise o konkurenciji na tržištu gasa. Sekretarijat EZ je uputio otvoreno pismo Vladi Srbije, u kom izražava zabrinutost da međuvladin sporazum o snabdevanju gasom između Srbije i Rusije iz 2012. godine, obezbeđuje samo isporuke gasa za srpsko tržište. 

S obzirom da se Srbija nalazi na putu energetskih i infrastrukturnih koridora, a uprkos tome što je projekat Južni tok napušten, Rusija nastavlja da razmatra mogućnost isporuke gasa Evropi. Ovo je jedna od aktulenih tema i sigurno će biti među temema predstojećeg razgovora Putina i Vučića.

Ruski kredit - bolji dani za srpske puteve i železnicu

Među ruskim kompanijama koje posluju na tržištu Srbije spomenućemo "NIS Gasprom - njeft" koji je najznačajniji predstavnik ruske ekonomije u Srbiji. Zatim, tu su i "Ruske železnice" koje ulažu u železničku infrastrukturu u Srbiji. 

Tokom prošle godine predstavnici Vlade RS i ruskih železnica dogovorili su da se traži produženje roka za korišćenje ruskog kredita čije je korišćenje produženo do 2021. godine.  U okviru realizacije ruskog kredita, čija je ukupna vrednost 800 miliona dolara, počela je rekonstrukcija pruge Beograd-Bar. Pored rekonstrukcije barske pruge iz ruskog kredita finansira se i modernizacija pančevačke pruge,  šest deonica na Koridoru 10 kao i obnova pruge od Stare Pazove do Novog Sada. Takođe, iz ruskog kredita nabavljeno je i 27 novih dizelmotornih vozova iz Rusije. 

Od ruskih kompanija prisutnih na srpskom tržištu treba spomenuti i jednu od najstarijih ruskih IT kompanija "ICL-Services“ koja je prošle godine otvorila predstavništvo u Beogradu. S obzirom na potencijal Srbije za razavoj IT tehnologija razumljiva je zainteresovanost ruskih IT kompanija za srpsko tržište. 

Kada je reč o prisustvu srpskih kompanija na ruskom tržištu čini se da tu domaće kompanije još uvek nisu iskoristile sve mogućnosti koje ogromno rusko tržište pruža. Prilikom poslednje zvanične posete Vućića Putinu 2015. godine, oko 120 srpskih i 100 ruskih kompanija razgovaralo je o uslovima investiranja u Srbiju. Predsednik Privredne komore Srbije rekao je tada u Moskvi da je to najveća i najznačajnija privredna delegacija Srbije u Ruskoj Federaciji. Tada je ujedno predloženo da se formiraju distributivno-logistički centri za srpske firme koje žele da izvoze u Rusku Federaciju. 

U tradicionalnom prijateljstvu Srbije i Rusije, ekonomski odnosi i saradnja predstavljaju jedan od stubova bilaterlanih odnosa dve zemlje. Napetosti između EU i Ruske Federacije, posebno na ekonomskom nivou, Srbija treba da upotrebi u svoju korist.