Glodari uništavaju useve u Mačvi! Stručnjaci pozivaju na hitnu deratizaciju kako bi se sačuvali prinosi

Na njivama su primetili najezdu poljskih miševa i drugih glodara, kao i sve više suvih mladih biljaka oko njihovih jazbina što je bio signal da počnu deratizaciju kako bi smanjili štetu.

- Poljski glodari su najopasniji u jesen i rano proleće kada svojim aktivnostima mogu izazvati presejavanje mladih useva ozimih formi strnih žita. Jedna poljska voluharica u toku godine može da pojede više od sedam kilograma hrane, a kopanjem hodnika i nagrizanjem podzemnih delova biljaka ošteti još 4 do 5 kg. U godinama najezde poljskih miševa štete na parceli mogu iznositi i 100%, ukoliko se ne preduzmu mere suzbijanja - kaže Slavica Maksimović, diplomirani inženjer iz Poljoprivedne stručne službe u Šapcu.

U poljoprivrednim apotekama navode da se ovih dana najviše prodaju sredstva za deratizaciju kojima se posle nedelju dana nakon primene može smanjiti populacija miševa na njivama.

- U rupe koje su miševi iskopali radi skrovišta-aktivne rupe unosi se rodenticid, doza je jedna supena kašika. Nakon toga je potrebno rupu zatvoriti grumenom zemlje - dodala je Maksimović.

Najveće štete miševi i drugi glodari naprave na njivama na kojima se ne primenjuje duboko oranje. To je dobro znao poljoprivrednik Dragorad Davidović pa je pred jesenju setvu primenio sve agrotehničke mere, a kada je pšenica počela da niče navodnjavao njivu nekoliko dana.

- U jesen se nastavila letnja suša, pa sam navodnjavanjem postigao da pšenica ravnomerno iznikne i sprečio širenje glodara. Obilazim pšenicu redovno, nema rupa ni glodara, zeleni se kao u proleće -rekao je Davidović.

Zašto je problem ozbiljan?
U Mačvi, koja je poznata po svojoj poljoprivredi i velikim parcelama pod usevima, ova najezda glodara ima ogroman ekonomski uticaj. Ratari koji se bave proizvodnjom žitarica, deteline i lucerke suočavaju se sa velikim gubicima. U nekim slučajevima, poljoprivrednici su već primetili da su celo područje useva uništili glodari, dok je ostatak postao previše oštećen za berbu.

Poljski miševi, koji su glavni krivci za ovu najezdu, mogu brzo da se razmnožavaju i često ne ostavljaju vreme za odmor usevima. Sa svakim novim danom, glodari čine sve više štete na poljoprivrednim kulturama, što znači da se borba protiv njih mora voditi hitno i efikasno.

Deratizacija – jedini način da se spreči dalja šteta
Kako bi smanjili štetu i zaštitili ostatak useva, ratari su primorani da preduzmu mere deratizacije. Deratizacija je ključna kako bi se smanjio broj glodara i sprečilo njihovo širenje na druge delove zemljišta. Među metodama koje koriste su postavljanje zamki, otrova i drugih uređaja za suzbijanje glodara, ali ovo nije jednostavan zadatak, jer glodari brzo postaju otporni na neke vrste tretmana.

Pored toga, potrebna je koordinacija među poljoprivrednicima, jer samo zajedničkim naporima mogu efikasno suzbiti ovu pretnju. Deratizacija zahteva i veliko ulaganje, kako finansijski, tako i u smislu vremena i rada.

Posledice za poljoprivrednu proizvodnju
Iako je većina ratara počela s deratizacijom, šteta koju su glodari prouzrokovali u većim razmerama mogla bi značiti gubitak žetve, pa čak i ozbiljan pad u proizvodnji hrane. Kroz sve te poteškoće, ratari se nadaju da će uspeti da spase ostatak useva i barem delimično kompenzuju gubitke.

Za ovaj region, koji je poznat po velikim površinama pod poljoprivrednim kulturama, posledice ovih šteta mogu imati dugoročne efekte na ekonomiju, posebno ako se situacija pogorša. Bez obzira na to, ratari su odlučni da nastave sa borbom i nadmaše problem glodara, jer je to ključ za opstanak njihove proizvodnje i stabilnost poljoprivrednih prihoda.