Izbor za predsednika Amerike odlučuje i o svetskoj ekonomiji: Evo za koje promene se bore Kamala Haris i Donald Tramp
Izbori u Sjedinjenim Američkim Državama ulaze u odlučujuću fazu, sa više od 80 miliona građana koji su već iskoristili svoje pravo glasa.
Preliminarne procene predviđaju ko bi mogao biti novi predsednik SAD, kao i koji pravac bi mogla da preduzme globalna ekonomija.
Najnovije ankete pokazuju da demokratska kandidatkinja Kamala Haris vodi na nacionalnom nivou sa 48 odsto podrške, dok je republikanski kandidat Donald Tramp na 47 odsto.
U slučaju da Kamala Haris osvoji Belu kuću, očekuje se da će njen fokus biti na jačanju socijalnog dijaloga, dok bi Donald Tramp, ukoliko pobedi, stavio naglasak na ekonomsku politiku i poboljšanje američke ekonomije.
Mihailo Đurđević, analitičar iz brokerske kuće "Senzal Capital", u intervjuu za "Blic Biznis" razmatra uticaj predsedničkih izbora na fiskalnu politiku SAD, ističući ključne tačke koje oba kandidata predlažu u ovoj izuzetno neizvesnoj izbornoj trci.
Kamala Haris
Kamala Haris se zalaže za povećanje regulacija i birokratije, kao i za veće poreze na korporacije i pojedince koji zarađuju više od 400.000 dolara godišnje. Takođe, predlaže povećanje poreza na kapitalnu dobit, uključujući i poreze na nerealizovanu kapitalnu dobit. Haris je u svom programu uključila i poreske podsticaje u iznosu od 25.000 dolara za kupovinu prve stambene jedinice, kao i podsticaje za startape i mala preduzeća u vrednosti od 50.000 dolara. Planira i oprost studentskih kredita u iznosu od 100 milijardi dolara, kao i uvođenje ograničenja cena osnovnih namirnica u prodavnicama, kao i cena insulina.
Donald Tramp
Pod strateškim programom Donalda Trampa spada produženje poreskih podsticaja za pojedince i preduzeća uvedenih 2017. godine, kao i dodatno smanjivanje poreza za korporacije sa 21 odsto na 20odsto, a za kompanije koje proizvode u SAD čak na 15 odsto. Tramp se zalaže za stimulisanje proizvodnje tradicionalnih izvora energije kako bi se smanjile cene, kao i za eliminisanje poreza na bakšiš, prekovremeni rad i socijalne benefite. Njegov plan uključuje deregulaciju, koja podrazumeva olakšavanje poslovanja za preduzeća i banke, povećanje aktivnosti u oblasti spajanja i akvizicija (M&A) i druge mere. Takođe, predlaže univerzalne tarife od 10odsto, sa 60odsto tarifa usmerenih prema Kini. Tramp smatra da nije fer oprostiti studentske kredite, jer bi to zanemarilo one koji su ih već otplatili, te bi takva politika pala na teret poreskih obveznika.
Srbija Danas/Blic
