Kamala Haris ili Donald Tramp? Počeli izbori u Americi: Milioni izlaze na birališta, ankete predviđaju najneizvesniju borbu ikada

Britanski BBC naveo je pet uverljivih argumenata zašto bi Kamala Haris mogla da pobedi večeras na izborima.

STRAH OD FAŠISTE

Kao prvi navodi to što "ona nije Tramp", koji uprkos prednostima on ostaje duboko polarizovana figura - pre četiri godine osvojio je rekordan broj glasova za republikanskog kandidata, ali je poražen jer je izašlo još sedam miliona Amerikanaca da podrže Bajdena.

Ističe se da ovoga puta Haris igra na faktor straha od Trampovog povratka, naziva ga "fašistom" i pretnjom demokratiji i obećava da će se udaljiti od "drame i sukoba".

NIJE BAJDEN

Kao drugi razlog zašto bi Haris mogla da bude izabrana navodi se što ona "nije ni Bajden" - demokrate su bile suočene sa sigurnim porazom u trenutku kada je Bajden ispao iz trke za predsednika, kao i da se stranka ujedinjena u želji da pobedi Trampa, brzo okupila oko Haris.

- Dok su je republikanci povezivali sa Bajdenovom nepopularnom politikom, Haris je neke od njihovih linija napada specifičnih za Bajdena učinila suvišnima - navodi se.

ŽENE

Treći razlog u korist Harisove je što se zalaže za prava žena, pre svega prava na abortus, što je, navodi se, pitanje koje može da postakne odaziv glasača i ima stvarni uticaj na rezultat glasanja.

- Ovog puta, 10 država, uključujući Arizonu, imaće glasačke inicijative u kojima će se glasači pitati kako bi trebalo regulisati abortus, što bi moglo da poveća izlaznost u korist Haris. Istorijska priroda njene težnje da postane prva žena predsednica takođe bi mogla da pojača njeno značajno vodstvo među ženskim glasačima - navodi BBC.

OBRAZOVANI GLASAČI

Četvrti razlog je taj što je verovatnije da će glasači Haris izaći na izbore, poput fakultetski obrazovanih i starijih ljudi.

Tome u prilog govori činjenica da demokrate u završnici kampanje postižu bolje rezultate u grupama sa visokim odazivom, dok je Tramp postigao napredak u grupama sa relativno niskim odazivom poput mladih muškaraca i onih bez fakultetske diplome.

NOVAC

Kao poslednji, peti razlog zašto bi Haris mogla da pobedi na izborima BBC navodi to što je sakupila i potrošila više novca za kampanju - prikupila je više otkako je postala kandidatkinja u julu nego Tramp u celom periodu od januara 2023., pokazala je nedavna analiza Fajnenšal Tajmsa, koja navodi i da je njena kampanja potrošila gotovo dvostruko više na oglašavanje.

- To bi moglo da igra ulogu u tesnoj trci o kojoj će na kraju odlučiti glasači u sving državama koje su trenutno bombardovane političkim oglasima - navodi se u analizi.

Elektorski koledž je specifičan mehanizam kojim građani Sjedinjenih Američkih Država indirektno biraju predsednika i potpredsednika zemlje.

Dok termin „koledž“ obično asocira na obrazovne institucije, u ovom kontekstu odnosi se na proces ustanovljen Ustavom SAD-a koji balansira između interesa saveznih država i unije kao celine. Ovaj sistem su osmislili očevi osnivači kao kompromis između narodnog glasanja i izbora u Kongresu, što je dalo osnovu federalnog karaktera američkog političkog sistema.

Do izbora za predsednika SAD je ostalo još manje od 48 sati. S obzirom na to da je već više od 77,6 miliona ljudi glasalo, nova istraživanja pokazuju da Kamala Haris vodi među biračima koji su već glasali u ključnim državama. Izbori se održavaju u utorak 5. novembra, međutim, zbog vremenske razlike s Srbiji će to biti tokom noći između utorka na sredu.

Struktura i funkcionisanje Elektorskog koledža

Elektorski koledž se sastoji od 538 elektora, što uključuje po jednog predstavnika za svakog člana Kongresa iz svake savezne države, te dodatnih tri elektora iz Distrikta Kolumbija. Da bi kandidat postao predsednik, potrebno mu je najmanje 270 elektorskih glasova. Svaka država ima broj elektora proporcionalan svom stanovništvu, što znači da veće države imaju više elektorskih glasova. Broj elektora se prilagođava svakih deset godina prema rezultatima popisa stanovništva, kako bi se održala demografska tačnost u predstavljanju.

Izbor elektora i njihova uloga

Tokom opštih izbora, građani glasaju za određene predsedničke kandidate, ali tehnički biraju elektore koji će kasnije glasati za te kandidate. Političke stranke nominuju svoje elektore, obično tokom partijskih konvencija, a ti elektori najčešće su članovi ili aktivisti kojima stranka veruje. Iako nije striktno zakonom regulisano da elektori moraju glasati za kandidate svoje stranke, većina saveznih država ima zakone ili mehanizme za obavezivanje elektora na poštovanje volje birača. U prošlosti su se retko pojavljivali „neverni elektori“, koji glasaju suprotno od očekivanja, ali takva pojava ima zanemarljiv uticaj na izborni ishod.

Proces izbora

Elektorski glasovi se dodeljuju na osnovu principa „pobednik nosi sve“ u većini država, gde svi elektorski glasovi idu predsedničkom kandidatu koji osvoji većinu glasova u toj državi. Izuzeci su Mejn i Nebraska, koje koriste sistem delimične raspodele glasova po kongresnim okruzima, omogućujući podelu elektorskih glasova između kandidata. Na taj način, strategija kandidata često se fokusira na takozvane „swing states“ (države koje nisu stabilno opredeljene za jednu stranku) kako bi osigurali ključne elektorske glasove koji mogu prelomiti ishod izbora.

Izvorno, Ustav SAD-a nije predviđao termin „Elektorski koledž“, već je ovaj izraz s vremenom postao standard u javnoj upotrebi. Početna ustavna ideja predviđala je da drugi kandidat po broju glasova postane potpredsednik, što je bilo izmenjeno dvanaestim amandmanom kako bi se predsednički i potpredsednički izbori održavali zasebno. Ova reforma se pokazala ključnom kada su političke stranke počele da koriste elektorski sistem kao način da osiguraju političku stabilnost kroz partijski tiket, odnosno zajedničko glasanje za predsedničke i potpredsedničke kandidate

Uticaj Elektorskog koledža na kampanje i kontroverze

Struktura Elektorskog koledža često navodi kandidate da prilagođavaju strategije ciljajući na specifične države sa većim brojem elektora. Ova strategija neretko izaziva kritike jer omogućava da kandidat sa manje ukupnih glasova birača ipak pobedi u izborima. Na primer, rezultat izbora može odlučiti nekoliko hiljada glasova u nekoliko ključnih država, dok se glasovi u drugim državama, gde je kandidat siguran, smatraju manje presudnim. Ovaj fenomen dodatno naglašava potrebu za 270 glasova u Koledžu, što postaje centralni cilj izbornih kampanja.

Uprkos kontroverzama i pozivima za reformu sistema, Elektorski koledž ostaje jedna od najdugovečnijih izbornih struktura u SAD-u. Njegov sistem odražava prvobitne namere osnivača da uravnoteže interese država i očuvaju federalni karakter zemlje.

Poslednje ankete pokazuju da Kamala Haris vodi sa 0,9% u odnosu na Donalda Trampa, što je u nivou statističke greške. Poslednje ankete pokazuju da Kamala Haris vodi sa 0,9% u odnosu na Donalda Trampa, što je u nivou statističke greške. Prema istim podacima, Tramp ima 47%, a Kamala Haris 47,9%.

Sedam država će, verovatno, odlučivati o sledećem predsedniku SAD: Arizona, Džordžija, Nevada, Mičigen, Severna Karolina, Pensilvanija i Viskonsin. U ovim državama borba je najneizvesnija, a granica između Trampa i Haris gotovo da ne postoji. Sajt fivethirtyeight.com je objavio sledeće vrednosti istraživanja od nedelje, 3. novembra:

Arizona: Tramp 49% / Haris 46,5%

Džordžija: Tramp 48,5%  / Haris 47,1%

Nevada: Tramp 47,9% / Haris 47,3%

Mičigen: Haris 47,8%  / Tramp 47,1% 

Severna Karolina: Tramp 48,4% / Haris 47,2%

Pensilvanija: Tramp 48% / Haris 47,7%

Viskonsin: Haris 48,2% / Tramp 47,4%

Američki izborni sistem je takav, da ko god pobedi u ovim državama odnosi sve elektorske glasove.

Podsetimo, sadašnja potpredsednica SAD Kamala Haris je već glasala na predsedničkim izborima.

Biografije glavnih predsedničkih kandidata intrigiraju svetsku javnost. Ceo svet prati trku između Donalda Trampa i Kamale Haris, a njihov politički uspon traje godinama unazad.

Ko je Kamala Haris?

Kamala Haris, potpredsednica Sjedinjenih Američkih Država, značajna je figura na političkoj sceni kao prva žena, prva Afroamerikanka i osoba indijskog porekla na toj poziciji. Ona je na tu poziciju došla posle izbora 2020. godine na kojima je Džo Bajden pobedio Donalda Trampa, takođe ovogodišnjeg kandidata. Rođena je 20. oktobra 1964. u Ouklendu, Kalifornija. Diplomirala je na Koledžu Hauard i završila pravne studije na Hejstingsu. Pre nego što je postala potpredsednica, bila je državna tužiteljka i senatorka Kalifornije, poznata po borbi za ljudska prava, reformu pravosudnog sistema i pristup zdravstvenoj zaštiti. 

Pod pritiskom mnogih unutar Demokratske partije, predsednik Džo Bajden je u julu 2024. godine odlučio da se ne kandiduje za još jedan mandat i podržao svoju potpredsednicu, Kamalu Haris. Ova situacija stvorila je jedinstvene okolnosti za Haris, koja je imala manje od četiri meseca da organizuje svoju kampanju, dok obično proces traje između 12 i 18 meseci.

Haris je jasno istakla da je njena misija obezbeđivanje jednakih mogućnosti za radnike kroz ekonomski prosperitet i sveobuhvatan pristup roditeljskom odsustvu i brizi o deci. 

- Tokom čitave moje karijere imala sam samo jednog klijenta, ljude - izjavila je u jednom trenutku, naglašavajući svoj fokus na društvene probleme.

Kao strastvena zagovornica reproduktivnih prava, Haris se protivi zakonima koji ograničavaju pristup abortusu u određenim državama. Takođe se zalaže za zaštitu glasačkih prava i borbu protiv oružanog nasilja, iako sama poseduje oružje.

Ko je Donald Tramp?

Donald Tramp, rođen 14. juna 1946. godine u Kvinsu, Njujork, američki je biznismen, televizijska ličnost i političar. Pohađao je Univerzitet Fordam, a zatim prešao na Ekonomsku školu Varton, gde je stekao diplomu iz ekonomije. Tramp je svoju karijeru započeo u porodičnoj kompaniji koja se bavila razvojem nekretnina. Ubrzo je postao poznat po gradnji luksuznih objekata, kockarnica i golf terena širom SAD.

Godine 2016. Tramp se kandidovao za predsednika kao republikanac, što je izazvalo brojne kontroverze, ali i veliku podršku među biračima. Njegova kampanja bila je fokusirana na teme kao što su imigracija, ekonomija, nacionalna sigurnost i kritikovanje postojećih političkih elita. Na izborima održanim 8. novembra 2016. godine, Tramp je pobedio protiv Hilari Klinton, postavši 45. predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Tokom svog mandata, implementirao je značajne promene u poreznoj politici, spoljnoj politici, kao i regulaciji zdravstva i ekologije.

Nakon što je izgubio izbore 2020. godine, Tramp je i dalje ostao uticajan unutar Republikanske partije, a njegova prisutnost na političkoj sceni izaziva brojne debate. Najavio je svoju kandidaturu za predsednika 2024. godine, nastavljajući da privlači pažnju medija i birača. Njegov jedinstven stil vođenja, komunikacije putem društvenih mreža, kao i često kontroverzni stavovi i dalje su ključni elementi američke političke dinamike.