Камала Харис или Доналд Трамп? Почели избори у Америци: Милиони излазе на биралишта, анкете предвиђају најнеизвеснију борбу икада

Британски BBC навео је пет уверљивих аргумената зашто би Камала Харис могла да победи вечерас на изборима.

СТРАХ ОД ФАШИСТЕ

Као први наводи то што "она није Трамп", који упркос предностима он остаје дубоко поларизована фигура - пре четири године освојио је рекордан број гласова за републиканског кандидата, али је поражен јер је изашло још седам милиона Американаца да подрже Бајдена.

Истиче се да овога пута Харис игра на фактор страха од Трамповог повратка, назива га "фашистом" и претњом демократији и обећава да ће се удаљити од "драме и сукоба".

НИЈЕ БАЈДЕН

Као други разлог зашто би Харис могла да буде изабрана наводи се што она "није ни Бајден" - демократе су биле суочене са сигурним поразом у тренутку када је Бајден испао из трке за председника, као и да се странка уједињена у жељи да победи Трампа, брзо окупила око Харис.

- Док су је републиканци повезивали са Бајденовом непопуларном политиком, Харис је неке од њихових линија напада специфичних за Бајдена учинила сувишнима - наводи се.

ЖЕНЕ

Трећи разлог у корист Харисове је што се залаже за права жена, пре свега права на абортус, што је, наводи се, питање које може да постакне одазив гласача и има стварни утицај на резултат гласања.

- Овог пута, 10 држава, укључујући Аризону, имаће гласачке иницијативе у којима ће се гласачи питати како би требало регулисати абортус, што би могло да повећа излазност у корист Харис. Историјска природа њене тежње да постане прва жена председница такође би могла да појача њено значајно водство међу женским гласачима - наводи BBC.

ОБРАЗОВАНИ ГЛАСАЧИ

Четврти разлог је тај што је вероватније да ће гласачи Харис изаћи на изборе, попут факултетски образованих и старијих људи.

Томе у прилог говори чињеница да демократе у завршници кампање постижу боље резултате у групама са високим одазивом, док је Трамп постигао напредак у групама са релативно ниским одазивом попут младих мушкараца и оних без факултетске дипломе.

НОВАЦ

Као последњи, пети разлог зашто би Харис могла да победи на изборима BBC наводи то што је сакупила и потрошила више новца за кампању - прикупила је више откако је постала кандидаткиња у јулу него Трамп у целом периоду од јануара 2023., показала је недавна анализа Фајненшал Тајмса, која наводи и да је њена кампања потрошила готово двоструко више на оглашавање.

- То би могло да игра улогу у тесној трци о којој ће на крају одлучити гласачи у свинг државама које су тренутно бомбардоване политичким огласима - наводи се у анализи.

Електорски колеџ је специфичан механизам којим грађани Сједињених Америчких Држава индиректно бирају председника и потпредседника земље.

Док термин „колеџ“ обично асоцира на образовне институције, у овом контексту односи се на процес установљен Уставом САД-а који балансира између интереса савезних држава и уније као целине. Овај систем су осмислили очеви оснивачи као компромис између народног гласања и избора у Конгресу, што је дало основу федералног карактера америчког политичког система.

До избора за председника САД је остало још мање од 48 сати. С обзиром на то да је већ више од 77,6 милиона људи гласало, нова истраживања показују да Камала Харис води међу бирачима који су већ гласали у кључним државама. Избори се одржавају у уторак 5. новембра, међутим, због временске разлике с Србији ће то бити током ноћи између уторка на среду.

Структура и функционисање Електорског колеџа

Електорски колеџ се састоји од 538 електора, што укључује по једног представника за сваког члана Конгреса из сваке савезне државе, те додатних три електора из Дистрикта Колумбија. Да би кандидат постао председник, потребно му је најмање 270 електорских гласова. Свака држава има број електора пропорционалан свом становништву, што значи да веће државе имају више електорских гласова. Број електора се прилагођава сваких десет година према резултатима пописа становништва, како би се одржала демографска тачност у представљању.

Избор електора и њихова улога

Током општих избора, грађани гласају за одређене председничке кандидате, али технички бирају електоре који ће касније гласати за те кандидате. Политичке странке номинују своје електоре, обично током партијских конвенција, а ти електори најчешће су чланови или активисти којима странка верује. Иако није стриктно законом регулисано да електори морају гласати за кандидате своје странке, већина савезних држава има законе или механизме за обавезивање електора на поштовање воље бирача. У прошлости су се ретко појављивали „неверни електори“, који гласају супротно од очекивања, али таква појава има занемарљив утицај на изборни исход.

Процес избора

Електорски гласови се додељују на основу принципа „победник носи све“ у већини држава, где сви електорски гласови иду председничком кандидату који освоји већину гласова у тој држави. Изузеци су Мејн и Небраска, које користе систем делимичне расподеле гласова по конгресним окрузима, омогућујући поделу електорских гласова између кандидата. На тај начин, стратегија кандидата често се фокусира на такозване „swing статес“ (државе које нису стабилно опредељене за једну странку) како би осигурали кључне електорске гласове који могу преломити исход избора.

Изворно, Устав САД-а није предвиђао термин „Електорски колеџ“, већ је овај израз с временом постао стандард у јавној употреби. Почетна уставна идеја предвиђала је да други кандидат по броју гласова постане потпредседник, што је било измењено дванаестим амандманом како би се председнички и потпредседнички избори одржавали засебно. Ова реформа се показала кључном када су политичке странке почеле да користе електорски систем као начин да осигурају политичку стабилност кроз партијски тикет, односно заједничко гласање за председничке и потпредседничке кандидате

Утицај Електорског колеџа на кампање и контроверзе

Структура Електорског колеџа често наводи кандидате да прилагођавају стратегије циљајући на специфичне државе са већим бројем електора. Ова стратегија неретко изазива критике јер омогућава да кандидат са мање укупних гласова бирача ипак победи у изборима. На пример, резултат избора може одлучити неколико хиљада гласова у неколико кључних држава, док се гласови у другим државама, где је кандидат сигуран, сматрају мање пресудним. Овај феномен додатно наглашава потребу за 270 гласова у Колеџу, што постаје централни циљ изборних кампања.

Упркос контроверзама и позивима за реформу система, Електорски колеџ остаје једна од најдуговечнијих изборних структура у САД-у. Његов систем одражава првобитне намере оснивача да уравнотеже интересе држава и очувају федерални карактер земље.

Последње анкете показују да Камала Харис води са 0,9% у односу на Доналда Трампа, што је у нивоу статистичке грешке. Последње анкете показују да Камала Харис води са 0,9% у односу на Доналда Трампа, што је у нивоу статистичке грешке. Према истим подацима, Трамп има 47%, а Камала Харис 47,9%.

Седам држава ће, вероватно, одлучивати о следећем председнику САД: Аризона, Џорџија, Невада, Мичиген, Северна Каролина, Пенсилванија и Висконсин. У овим државама борба је најнеизвеснија, а граница између Трампа и Харис готово да не постоји. Сајт fivethirtyeight.com је објавио следеће вредности истраживања од недеље, 3. новембра:

Аризона: Трамп 49% / Харис 46,5%

Невада: Трамп 47,9% / Харис 47,3%

Северна Каролина: Трамп 48,4% / Харис 47,2%

Пенсилванија: Трамп 48% / Харис 47,7%

Висконсин: Харис 48,2% / Трамп 47,4%

Амерички изборни систем је такав, да ко год победи у овим државама односи све електорске гласове.

Подсетимо, садашња потпредседница САД Камала Харис је већ гласала на председничким изборима.

Биографије главних председничких кандидата интригирају светску јавност. Цео свет прати трку између Доналда Трампа и Камале Харис, а њихов политички успон траје годинама уназад.

Ко је Камала Харис?

Под притиском многих унутар Демократске партије, председник Џо Бајден је у јулу 2024. године одлучио да се не кандидује за још један мандат и подржао своју потпредседницу, Камалу Харис. Ова ситуација створила је јединствене околности за Харис, која је имала мање од четири месеца да организује своју кампању, док обично процес траје између 12 и 18 месеци.

- Током читаве моје каријере имала сам само једног клијента, људе - изјавила је у једном тренутку, наглашавајући свој фокус на друштвене проблеме.

Као страствена заговорница репродуктивних права, Харис се противи законима који ограничавају приступ абортусу у одређеним државама. Такође се залаже за заштиту гласачких права и борбу против оружаног насиља, иако сама поседује оружје.

Ко је Доналд Трамп?

Доналд Трамп, рођен 14. јуна 1946. године у Квинсу, Њујорк, амерички је бизнисмен, телевизијска личност и политичар. Похађао је Универзитет Фордам, а затим прешао на Економску школу Вартон, где је стекао диплому из економије. Трамп је своју каријеру започео у породичној компанији која се бавила развојем некретнина. Убрзо је постао познат по градњи луксузних објеката, коцкарница и голф терена широм САД.

Године 2016. Трамп се кандидовао за председника као републиканац, што је изазвало бројне контроверзе, али и велику подршку међу бирачима. Његова кампања била је фокусирана на теме као што су имиграција, економија, национална сигурност и критиковање постојећих политичких елита. На изборима одржаним 8. новембра 2016. године, Трамп је победио против Хилари Клинтон, поставши 45. председник Сједињених Америчких Држава. Током свог мандата, имплементирао је значајне промене у порезној политици, спољној политици, као и регулацији здравства и екологије.

Након што је изгубио изборе 2020. године, Трамп је и даље остао утицајан унутар Републиканске партије, а његова присутност на политичкој сцени изазива бројне дебате. Најавио је своју кандидатуру за председника 2024. године, настављајући да привлачи пажњу медија и бирача. Његов јединствен стил вођења, комуникације путем друштвених мрежа, као и често контроверзни ставови и даље су кључни елементи америчке политичке динамике.