U ovoj zemlji NEMA PENZIONERA: Čitavog životnog veka oni NE PRESTAJU DA RADE! I to DOBROVOLJNO!
Oni jednostavno vole da rade.
U Japanu više od osam miliona osoba starosti preko 65 godina radi, a taj broj, čini se, u narednim godinama će brzo rasti zbog potrebe da se reaktivira iskusna radna snaga koja bi popunila praznine nastale usled dugogodišnjeg niskog nataliteta, kao i zbog toga što Japanci, koji su i inače u samom svetskom vrhu po dugovečnosti, sve duže žive i sve su boljeg zdravlja u starosti. Kult rada među generacijama koje su sada u sedmoj, osmoj, pa i devetoj deceniji života, kao i reforme koje podstiče vlada, doprinose širenju ideala o radu do poslednjeg daha.
"Radno aktivni tokom čitavog života" je slogan koji poslednjih par godina prožima japanske medije i svakodnevni razgovor građana, te sve više postaje omiljeni izraz i idejna vodilja mnogih javnih ličnosti, profesionalaca-privatnika kao što su lekari i advokati, ali i radnika drugih oblasti u Zemlji izlazećeg Sunca. Reč je o konceptu da je mentalno, fizički i ekonomski poželjno da pojedinac radi sve dok je živ, odnosno sposoban za rad, čak i u vrlo dubokoj starosti.
Ukoliko planirate PUT OKO SVETA, bez JEDNE STVARI ne krećite
Business Insider Trends festival okuplja 120 svetskih stručnjaka u Varšavi 2. i 3. oktobra
USPOSTAVLJENA DIREKTNA ŽELEZNIČKA LINIJA SA KINOM: Prvi voz već TUTNJI KROZ AZIJU i nosi nam KLJUČNU STVAR
Ta ideja se oslanja na vrednosnu bazu savremenog individualističkog, kapitalističkog društva koje propagira ideal društveno i sportski aktivnog pojedinca koji to ostaje i u starosti, te kada je Japan u pitanju, crpi energiju iz velikog rezervoara životne snage generacija rođenih tokom i neposredno po okončanju Drugog svetskog rata.
One su uzele učešće i ostvarile velike uspehe u izgradnji infrastrukture i industrije, kreiranju tehnološkog napretka i materijalnom bogaćenju društva šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina kada je Japan bio na vrhuncu svog ekonomskog razvoja, i sada taj radni polet i samopouzdanje nose u starost.
Naravno, shvatanje da je dobro raditi dokle god je čovek živ i zdrav u Japanu nije od juče. U toj zemlji od davnina postoji kult rada, odnosno, stav obojen starim konfučijanskim vrednostima, da rad nije prosto sredstvo za sticanje novca potrebnog za preživljavanje ili neizbežna delatnost koja je preduslov za uživanje i zabavu, već i medijum za usavršavanje sopstvenog znanja, veštine i moralnosti, za izgradnju karaktera i ostvarivanje doprinosa društvu i državi.
Potpomognuta tim vrednostima, na primer, još tokom osamdesetih godina u Japanu je osnovana nacionalna organizacija čija je svrha da starim ljudima omogući da nastave da rade i nakon penzionisanja. Takođe, Japanci starosti preko 65 godina već rade u osetno većem procentu nego njihovi vršnjaci u industrijski razvijenim zemljama Zapada - u azijskoj ostrvskoj državi ta proporcija je, na primer, skoro četiri puta veća nego u Nemačkoj.
Međutim, ono što, čini se, jeste novo u poslednjih par godina u Japanu je to da, dok je doživotni rad u proteklim decenijama bio moralna vrednost ili nužnost za određene pojedince i profesije, on sada, dok najbrojnija i vrlo energična generacija Japanaca rođenih neposredno po završetku Drugog svetskog rata stupa u osmu deceniju života, odnosno, duboko u penzionerski život, prerasta u univerzalni društveni ideal.
OTKRIĆE KOJE ĆE PREVRNUTI SVET NAGLAVAČKE! Na severu Kine otkriveno dosad najveće NALAZIŠTE NAFTE
Niko neće zemlju na jugu Srbije?! CELO SELO JEFTINIJE OD STANA U BEOGRADU!
Ono što omogućava širenje tog ideala je generalno sve bolje fizičko zdravlje penzionera u Japanu, kao i produžetak prosečnog životnog veka poslednjih decenija, koji znači da interval između penzionisanja i smrti sada može, naročito za žene, da potraje i po dve decenije, pa i više.
Po podacima Ujedinjenih nacija iz 2017, očekivani životni vek u Japanu je 81 godina za muškarce i 87 za žene, a zemlja se već decenijama, tradicionalno, nalazi među tri najdugovečnije nacije sveta. Sve do pre nekoliko godina obavezni odlazak u penziju i za muškarce i žene je bio u šezdesetoj godini života, a počev od 2006. ta granica se svake tri kalendarske godine podiže za po jednu godinu starosti s ciljem da dostigne 65 u 2021.
Dalje, zakon iz 2013. godine, japanskim radnicima daje pravo da u tom prelaznom roku od 15 godina, čak iako je u tom trenutku starosna dob za penzionisanje, recimo, 62 godine, ostanu na svom radnom mestu do 65 godine, ako to žele.
Dobrobit i za državu i za pojedinca
Promovisanje ideala radne aktivnosti do samog kraja života ide na ruku i japanskoj vladi, koja ga stoga svesrdno podržava. Kada se zna da ona u njemu vidi jedno od rešenja za finansijske jade države i problem nedostatka radne snage, ne čudi to što je ona spremna da učini mnogo da taj vrednosni sud bude široko prihvaćen i da se stvore organizacioni i zakonski uslovi koji će omogućiti rad stanovnicima starijim od 65 godina.
Naime, masovno uključivanje najstarijih građana na tržište rada ublažava niz problema s kojima se sada suočava japanska država, kao što je veliki i, čini se, od sada nadalje hronični nedostatak radne snage uopšte, i stručnog kadra koji bi obučavao mlade zaposlene, posebno.
Veće radno angažovanje penzionera usporilo bi i rast preteće planine troškova za isplatu penzija, jer privređujući, stare osobe sebe uklanjaju iz armije izdržavanih i svrstavaju se u red poreskih platiša, koji pune priklješteni državni budžet. Vlada zato sada veće najavljuje novo postepeno podizanje starosne granice za odlazak u penziju sa 65 na 70 godina.
U Japanu sada živi 35 i po miliona ljudi preko 65 godina, od kojih osam miliona već rade, a procene japanskih ekonomista ukazuju da bi zemlja mogla da među penzionisanim, zdravim osobama starosti do 79 godina, regrutuje još oko četiri miliona stalnih i povremenih radnika, što bi, zavisno od visine njihovih primanja, moglo da uveća obim ekonomije za čak tri do šest odsto.
Umereni rad, ne treba zaboraviti, doprinosi i opštem zdravstvenom stanju starih osoba kroz kretanje, održavanje kondicije i smanjivanje rizika od demencije, te tako ima efekta i na obuzdavanje troškova za medicinsku negu, čije dve trećine pokriva država.
Zbog svega toga japanska vlada nastoji da ubedi preduzeća da skrate radno vreme, uvedu fleksibilne radne sate i naprave programe u kojima bi znanje i veštine penzionera mogli da budu iskorišćeni, kako bi se njima pružila šansa da, u skladu sa svojim fizičkim mogućnostima, daju novi doprinos društvu i državi.
Inače, upravo je želja da se kroz rad umanji opasnost od demencije i ostvari opšte dobro stanje organizma, skupa sa nastojanjem da se izbegne društvena izolacija i da se deci i unucima ne bude ekonomski na teretu, jedan od najvažnijih ličnih motiva ljudi u sedamdesetim i osamdesetim godina u Japanu kada je u pitanju nastavak radnog angažovanja nakon zvaničnog penzionisanja.
GUŽVE ZBOG UŠTEDE: Građani će za ovu "uslugu" od sutra morati da plate 2.800 dinara
"Pukla" auto-pijaca Bubanj Potok: EVO ŠTA JE RAZLOG! (VIDEO)
DOKAZ CRNO NA BELO! Utvrđeno u kom gradu žive NAJINTELIGENTNIJI LJUDI u Srbiji!
Naravno, među njima ima i onih čije penzije i otpremnine nisu dovoljno visoke da obezbede siguran ili udoban život u dugoj starosti, te ih ekonomski razlozi prisiljavaju na traženje dodatnih izvora prihoda.
Ipak, japanski penzioneri su uglavnom imućni u poređenju sa drugim zemljama, pa se u odlučivanju o radnom angažovanju često rukovode kriterijumima kao što su održavanje zdravlja i veze sa ljudima, te dobrobit društva.
Japanci, naime, imaju snažan osećaj pripadnosti i lojalnosti kolektivu: firmi, mesnoj zajednici, gradu i državi, te se osećaju ispunjeno i značajno kada mogu da doprinesu njihovom razvoju.
Oni, takođe, generalno vole da se osećaju korisno i produktivno i u starosti, pa je i to razlog zbog čega majstori, piljari, taksisti, inženjeri, arhitekte, advokati, muzičari, prevodioci, profesori, lekari i drugi radnici u toj zemlji rado nastavljaju rad i u osmoj, pa i devetoj deceniji života ako im se za to pruži prilika, odnosno, ako su dovoljno zdravi i imaju klijente i potrebne poslovne veze.
ŠEFICA FEJSBUKA PITA SAMO JEDNO PITANJE NA INTERVJUU! Ako nemate odgovor, pozdravite se sa poslom (VIDEO)
Ove stvari zaposleni u restoranima NIKADA NE BI NARUČILI: Otkrili pravu ISTINU od koje će vam se ŽELUDAC OKRENUTI!
Ako ste inteligentni, a pomalo lenji, ovih ŠEST POSLOVA su stvoreni za vas!
Japanci žive sve duže
Posebna inspiracija u tom pogledu, i za stare i za mlade, poslednjih godina bio je ugledni doktor Šigeru Hinohara, koji je i nakon što je napunio sto godina, u čestim nastupima u medijima promovisao ideal doživotnog rada.
Taj internista, koji je poznat po velikom doprinosu uspostavljanju mehanizma redovnih godišnjih sistematskih pregleda i po rukovođenju obimnim i složenim medicinskim operacijama zbrinjavanja ogromnog broja ranjenih u bombardovanju glavnog grada tokom Drugog svetskog rata i u terorističkom napadu otrovnim gasom na prestoničku podzemnu železnicu 1995. koju je počinio kult Aum Šinrikjo, nastavio je da obilazi pacijente i savetuje lekare u bolnici "Sv. Luka" u Tokiju sve do pred samu smrt.
NAJOPASNIJI TRENDOVI TEHNOLOGIJE: Stručnjak upozorava na moguće negativne uticaje
RADNIKE VIŠE NE PRIVLAČI SAMO VELIKA PLATA: Ovo su neke od povlastica zaposlenih u velikim kompanijama
ZARADA I SA SKROMNE NJIVE! Šta gajiti na 10 ari zemlje? Prodaja zagarantovana, biće para!
Preminuo je u leto 2017. u 106. godini, mirno i hrabro odbivši intervencije koje bi mu produžile život ali bi ga ostavile prikovanim za krevet.
U Japanu je već sada preko 20 odsto populacije starije od 70 godina, dok je broj osoba starosti od 100 ili više godina u 2018. gotovo dosegao 70.000.
Otud možda ne čudi to što sve više lekara, sociologa, pa i političara u toj pacifičkoj zemlji sada govori o tome da građani koji su još uvek radno aktivni ili su tek otišli u penziju, kada prave planove o tome kako provesti starost, treba da se fizički i finansijski spreme za mogućnost da će živeti oko sto godina.
