Korona kriza: Evo koje su tri evropske zemlje izvukle "deblji kraj" od Hrvatske u ovoj krizi
Privreda u Evropskoj uniji ove godine doživeti recesiju istorijskih razmera.
Hrvatska privreda ušla je u korona-krizu u znatno boljem stanju nego u krizu 2008. godine.
To bi značilo da bi se nakon velikog pada BDP-a u 2020. godini od 9,1 posto mogla brzo oporaviti sledeće godine, po stopi od 7,5 odsto, procena je Evropske komisije koja je objavila prolećne ekonomske prognoze.
BEČ ZAUZEO PRVO MESTO: Prestonica Austrije proglašena najzelenijim gradom na svetu, a odmah iza njega su ova mesta
CENA CRNOG ZLATA STRMOGLAVO PALA: Nafta kao u jeku globalne finansijske krize
Evropska komisija u prvim ekonomskim prognozama nakon izbijanja pandemije koronavirusa procenjuje da će se hrvatski BDP u ovoj godini smanjiti 9,1 odsto, a sledeće godine rasti 7,5 odsto. To je povoljnije od procena hrvatske vlade, koja za ovu godinu predviđa pad od 9,4 odsto, a sledeće godine oporavak po stopi od 6,1 odsto.
- Hrvatska privreda ušla je u krizu COVID-19 u znatno boljem stanju nego u krizu 2008. godine. Pod pretpostavkom da će se mere za suzbijanje (pandemije) postupno ukidati tokom 2020. godine, hrvatska privreda trebalo bi da se brzo oporavi 2021. godine nakon snažnog smanjenja 2020. godine. Veliko oslanjanje na turizam pogoršava pad i predstavlja rizik u slučaju dužih ograničenja putovanja. Domaća potražnja trebalo bi da ostane glavni pokretač oporavka budući da izgledi za globalnu trgovinu ostaju neizvesni. Očekuje se da će vladine mere ublažiti uticaj recesije na tržište rada iako dolaze uz visoku cenu po javne finansije - kaže se u sažetku izveštaja za Hrvatsku.
Komisija navodi da će privreda u Evropskoj uniji ove godine doživeti recesiju istorijskih razmera uprkos brzom i sveobuhvatnom odgovoru na krizu, kako na nivou EU, tako i u državama članicama, piše Indeks.
U evropodručju, koje čini 19 zemalja, očekuje se pad od 7,7 odsto, a sledeće godine rast 6,3 odsto. U EU27 očekuje se pad od 7,4 odsto i dogodine rast 6,1 odsto. Najmanji pad privrede ove godine očekuje se u Poljskoj, 4,3 odsto, a najveći u Grčkoj, 9,7 odsto, Italiji 9,5 odsto i Španiji 9,4 odsto.
Komisija u svojoj analizi navodi da je hrvatska privreda u ovu krizu ušlo sa znatno bolje početne pozicije nego na početku globalne finansijske krize 2008. godine, da je BDP prošle godine konačno premašio onaj iz 2008. i da je stopa nezaposlenosti pala na najniži nivo ikad.
Makroekonomska neravnoteža (visoki nivoi dugova i spoljnjih obveza) pala je ispod nivoa iz 2008. Premda još uvek relativno visok, državni dug znatno se smanjio zahvaljujući proračunskom višku tri godine zaredom. Osim toga, prosečna dospelost i cena servisiranja javnog duga znatno je poboljšana. Povećanje troškovne konkurentnosti i pristupanje EU postavili su temelj snažnom širenju izvoza i hrvatskog tržišnog udela do 2019. godine, navodi Komisija.
Budući da visokofrekventni indikatori ukazuju na snažne gospodarske rezultate u prva dva meseca ove godine, čini se da hrvatska privreda nije teško pogođena poremećajima u snabdevačkim lancima u Kini. Ipak, sa eskalacijom pandemije u Evropi početkom marta te uvođenjem strožih mera suzbijanja u Hrvatskoj u drugoj polovini marta, očekuje se da će najveći deo privrednog učinka pandemije biti koncentrisan u drugom kvartalu 2020. godine.
Uprkos velikom padu, očekuje se da će se domaća potražnja oporaviti pre izvoza zbog značajnih neizvesnosti oko izgleda za globalnu trgovinu. Mere za potporu plata i delovanje automatskih stabilizatora trebalo bi da pomognu u održavanju potrošnje domaćinstava, dok se očekuje da će ulaganja biti potkrepljena tekućim projektima finansiranih sredstvima EU fondova i nekoliko mera potpore likvidnosti za preduzeća.
Državna potrošnja trebalo bi da nastavi pozitivno da doprinosi rastu. Očekuje se da će se izvoz robe smanjiti 2020. godine, pre svega zbog očekivane recesije u glavnim hrvatskim trgovinskim partnerima. Izvoz usluga trebalo bi još više da trpi zbog negativnog uticaja mera suzbijanja i ublažavanja pandemije na turistički, ugostiteljski i saobraćajni sektor. Zbog očekivane povećane averzije potencijalnih nerezidentnih turista prema međunarodnim putovanjima, ne očekuje se da će oporavak turizma 2021. godine dosegnuti nivo iz 2019.
Negativni uticaj velikog pada izvoza na BDP trebalo bi biti ublažen visokom uvoznom komponentom turizma. Očekuje se da će se trgovinski manjak privremeno pogoršati 2020. godine pre nego što se delimično oporavi 2021. godine. Saldo tekućeg računa trebalo bi se privremeno pogoršati na -1,75 odsto BDP-a u 2020. godini pre nego što se poboljša na 0,5 odsto BDP-a u 2021. godini.
Očekuje se pad zaposlenosti, ali i brz oporavak. Očekuje se da će tržište rada brzo reagovati na prekid privredne aktivnosti. Iako bi državne mere za potporu platama i likvidnosti trebalo da ublaže pad zaposlenosti u nekim sektorima, zaposlenost će snažno pasti u sektorima poput ugostiteljstva. Stopa zaposlenosti trebalo bi da padne ove godine 3,9 odsto, a sledeće godine da poraste 3 odsto. Stopa nezaposlenosti ove bi se godine trebalo bi da se poveća preko tri odsto i da iznosi 10,2 odsto, a sledeće godine bi trebalo da padne na 7,4 odsto.
Očekuje se da će se inflacija potrošačkih cena smanjiti 2020. godine zbog pada cena nafte. Ove godine očekuje se inflacija po stopi 0,4 odsto, a sledeće godine 0,9 odsto.
Proračunski deficit ove godine bi mogao iznositi 7,1 odsto BDP-a, a sledeće godine 2,2 odsto. Komisija predviđa snažan rast javnog duga na 88,6 odsto BDP-a sa prošlogodišnjih 73,2 odsto. Sledeće godine javni dug trebalo bi da padne na 83,4 odsto.
VAŽNE IZMENE U PRIJAVI ZA 100 EVRA: Građani, kada budete zvali za ovaj novac, GARANTUJU vam OVO
Evropska investiciona banka ulaže najviše sredstava u Srbiju: Nove šanse za ulaganja u našu zemlju
Srpski turizam oživljava: Na putu je nalaženje rešenja za više od 30.000 kompanija u Srbiji
Kako su se rad i poslovanje promenili zbog korona virusa: Prvi primeri stižu iz Kine
