Корона криза: Ево које су три европске земље извукле "дебљи крај" од Хрватске у овој кризи
Привреда у Европској унији ове године доживети рецесију историјских размера.
Хрватска привреда ушла је у корона-кризу у знатно бољем стању него у кризу 2008. године.
То би значило да би се након великог пада БДП-а у 2020. години од 9,1 посто могла брзо опоравити следеће године, по стопи од 7,5 одсто, процена је Европске комисије која је објавила пролећне економске прогнозе.
БЕЧ ЗАУЗЕО ПРВО МЕСТО: Престоница Аустрије проглашена најзеленијим градом на свету, а одмах иза њега су ова места
ЦЕНА ЦРНОГ ЗЛАТА СТРМОГЛАВО ПАЛА: Нафта као у јеку глобалне финансијске кризе
Европска комисија у првим економским прогнозама након избијања пандемије коронавируса процењује да ће се хрватски БДП у овој години смањити 9,1 одсто, а следеће године расти 7,5 одсто. То је повољније од процена хрватске владе, која за ову годину предвиђа пад од 9,4 одсто, а следеће године опоравак по стопи од 6,1 одсто.
- Хрватска привреда ушла је у кризу COVID-19 у знатно бољем стању него у кризу 2008. године. Под претпоставком да ће се мере за сузбијање (пандемије) поступно укидати током 2020. године, хрватска привреда требало би да се брзо опорави 2021. године након снажног смањења 2020. године. Велико ослањање на туризам погоршава пад и представља ризик у случају дужих ограничења путовања. Домаћа потражња требало би да остане главни покретач опоравка будући да изгледи за глобалну трговину остају неизвесни. Очекује се да ће владине мере ублажити утицај рецесије на тржиште рада иако долазе уз високу цену по јавне финансије - каже се у сажетку извештаја за Хрватску.
Комисија наводи да ће привреда у Европској унији ове године доживети рецесију историјских размера упркос брзом и свеобухватном одговору на кризу, како на нивоу ЕУ, тако и у државама чланицама, пише Индекс.
У европодручју, које чини 19 земаља, очекује се пад од 7,7 одсто, а следеће године раст 6,3 одсто. У ЕУ27 очекује се пад од 7,4 одсто и догодине раст 6,1 одсто. Најмањи пад привреде ове године очекује се у Пољској, 4,3 одсто, а највећи у Грчкој, 9,7 одсто, Италији 9,5 одсто и Шпанији 9,4 одсто.
Комисија у својој анализи наводи да је хрватска привреда у ову кризу ушло са знатно боље почетне позиције него на почетку глобалне финансијске кризе 2008. године, да је БДП прошле године коначно премашио онај из 2008. и да је стопа незапослености пала на најнижи ниво икад.
Макроекономска неравнотежа (високи нивои дугова и спољњих обвеза) пала је испод нивоа из 2008. Премда још увек релативно висок, државни дуг знатно се смањио захваљујући прорачунском вишку три године заредом. Осим тога, просечна доспелост и цена сервисирања јавног дуга знатно је побољшана. Повећање трошковне конкурентности и приступање ЕУ поставили су темељ снажном ширењу извоза и хрватског тржишног удела до 2019. године, наводи Комисија.
Будући да високофреквентни индикатори указују на снажне господарске резултате у прва два месеца ове године, чини се да хрватска привреда није тешко погођена поремећајима у снабдевачким ланцима у Кини. Ипак, са ескалацијом пандемије у Европи почетком марта те увођењем строжих мера сузбијања у Хрватској у другој половини марта, очекује се да ће највећи део привредног учинка пандемије бити концентрисан у другом кварталу 2020. године.
Упркос великом паду, очекује се да ће се домаћа потражња опоравити пре извоза због значајних неизвесности око изгледа за глобалну трговину. Мере за потпору плата и деловање аутоматских стабилизатора требало би да помогну у одржавању потрошње домаћинстава, док се очекује да ће улагања бити поткрепљена текућим пројектима финансираних средствима ЕУ фондова и неколико мера потпоре ликвидности за предузећа.
Државна потрошња требало би да настави позитивно да доприноси расту. Очекује се да ће се извоз робе смањити 2020. године, пре свега због очекиване рецесије у главним хрватским трговинским партнерима. Извоз услуга требало би још више да трпи због негативног утицаја мера сузбијања и ублажавања пандемије на туристички, угоститељски и саобраћајни сектор. Због очекиване повећане аверзије потенцијалних нерезидентних туриста према међународним путовањима, не очекује се да ће опоравак туризма 2021. године досегнути ниво из 2019.
Негативни утицај великог пада извоза на БДП требало би бити ублажен високом увозном компонентом туризма. Очекује се да ће се трговински мањак привремено погоршати 2020. године пре него што се делимично опорави 2021. године. Салдо текућег рачуна требало би се привремено погоршати на -1,75 одсто БДП-а у 2020. години пре него што се побољша на 0,5 одсто БДП-а у 2021. години.
Очекује се пад запослености, али и брз опоравак. Очекује се да ће тржиште рада брзо реаговати на прекид привредне активности. Иако би државне мере за потпору платама и ликвидности требало да ублаже пад запослености у неким секторима, запосленост ће снажно пасти у секторима попут угоститељства. Стопа запослености требало би да падне ове године 3,9 одсто, а следеће године да порасте 3 одсто. Стопа незапослености ове би се године требало би да се повећа преко три одсто и да износи 10,2 одсто, а следеће године би требало да падне на 7,4 одсто.
Очекује се да ће се инфлација потрошачких цена смањити 2020. године због пада цена нафте. Ове године очекује се инфлација по стопи 0,4 одсто, а следеће године 0,9 одсто.
Прорачунски дефицит ове године би могао износити 7,1 одсто БДП-а, а следеће године 2,2 одсто. Комисија предвиђа снажан раст јавног дуга на 88,6 одсто БДП-а са прошлогодишњих 73,2 одсто. Следеће године јавни дуг требало би да падне на 83,4 одсто.
ВАЖНЕ ИЗМЕНЕ У ПРИЈАВИ ЗА 100 ЕВРА: Грађани, када будете звали за овај новац, ГАРАНТУЈУ вам ОВО
Европска инвестициона банка улаже највише средстава у Србију: Нове шансе за улагања у нашу земљу
Српски туризам оживљава: На путу је налажење решења за више од 30.000 компанија у Србији
Како су се рад и пословање променили због корона вируса: Први примери стижу из Кине
