KORONA USPORAVA EVROPSKE ZEMLJE U RAZVOJU: Ovaj pad predstavlja najgoru recesiju od globalne finansijske krize
Rastuće ekonomije zemalja u razvoju Evrope i centralne Azije zabeležiće ove godine pad aktivnosti od 4,4 procenta, što predstavlja najgoru recesiju od globalne finansijske krize 2008, navodi se u danas objavljenom ažuriranom izdanju Ekonomskog izveštaja Svetske banke za ovaj region.
Oporavak ekonomske aktivnosti očekuje se 2021. godine, u rasponu od 1,1 odsto do 3,3 odsto. Ova prognoza je i dalje veoma neizvesna, uz rizik lošijeg ishoda, saopšteno je iz Kancelarije Svetske banke u Beogradu.
SJAJNE VESTI ZA SRBIJU! DONETA ODLUKA: Potvrđen rast penzija za 5,9 odsto
PREDSEDNIK SRBIJE NA POTPISIVANJU UGOVORA ZA FRUŠKOGORSKI KORIDOR: Srbija izdvojila 606 miliona evra za bolju budućnost (VIDEO)
ŽUPSKE VINOGRADE OVA GODINA NIJE MAZILA: Napao ih grad i tukla plamenjača, a da li je onlajn berza spas?
Tempo oporavka zavisi od trajanja pandemije korona virusa, raspoloživosti i distribucije vakcina, kao i razmera poboljšanja globalne trgovine i investicija. Kao rezultat, rast u regionu može biti slabiji od očekivanog u slučaju pogoršanja pandemije.
Pandemija korona virusa i prateće mere za suzbijanje njenih efekata imaju snažan uticaj na srpsku privredu, navodi se u izveštaju, uz procenu da će pad BDP-a Srbije iznositi 3 odsto ove godine, i da će naredne godine započeti oporavak "sporim tempom".
"Srbija treba da radi dalje na otklanjanju prepreka za rast privatnog sektora koje su posledica slabe uprave i birokratije", piše u izveštaju.
- U ovako izazovnim vremenima, zemlje Evrope i centralne Azije moraju da prave planove za period nakon trenutnih kriza i pripreme se za snažan postpandemijski oporavak - kaže Ana Bjerde, potpredsednica Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju.
To, prema njenim rečima, znači osnaživanje uprave, poboljšanje investicione klime, kao i podsticanje inovacija i digitalnog razvoja.
- Znatne i kontinuirane investicije u kvalitetno obrazovanje i zdravstvo biće posebno značajno - ističe ona.
Očekuje se da pandemijom podstaknut pad ekonomske aktivnosti u 2020. poveća siromaštvo u svim zemljama regiona. Uz granicu siromaštva od 3,2 dolara na dan, dodatnih 2,2 miliona ljudi moglo bi da zapadne u siromaštvo.
S granicom siromaštva od 5,5 dolara na dan, koja se obično koristi kao definicija za zemlje koje po pravilu pripadaju grupama sa višim srednjim dohotkom, čak šest miliona ljudi moglo bi da postane siromašno, upozorava SB.
Pandemija je negativno uticala i na obrazovanje i zdravstvo u regionu. Virus je već ubio hiljade ljudi, a neki od onih koji su se oporavili imaće dugotrajne zdravstvene posledice. Zatvaranje škola može dovesti do gubitaka u učenju koji je ekvivalentan trećini pune školske godine i verovatno će pojačati nejednakosti, ugrožavajući više studente iz osiromašenih sredina.
Zaključak posebne analize u izveštaju je da ključ snažnog oporavka u regionu leži u poboljšanju pristupa i kvalitetnom tercijarnom obrazovanju kao i smanjenju zdravstvenih rizika za odrasle. I dok zemlje u regionu pružaju relativno dobro osnovno obrazovanje i zdravstvene usluge, prema Indeksu ljudskog kapitala Svetske banke, potrebno je više učiniti za pojedince i neke zemlje radi uspeha u budućnosti.
- Puko preživljavanje je nedovoljno, kao što je nedovoljno završiti samo osnovno obrazovanje. Odrasli treba da ostanu zdravi, aktivni i produktivni za ceo život - kaže Asli Demirgič-Kunt, glavna ekonomistkinja SB za Evropu i centralnu Aziju.
Posebno je važno, ističe, da se smanje zdravstveni rizici od gojaznosti, pušenja i prekomernog konzumiranja alkohola koji mogu da ugroze aktivno i produktivno starenje, dok institucije višeg obrazovanja treba da pripremaju studente za izazove današnjeg tržišta rada.
