Lipovac i malo carstvo vinarija: Nemanja nastavlja tradiciju i sorti malaga vraća stari sjaj (FOTO)
Iako malo, selo Lipovac ima oko deset svojih vinarija. U njima se najčešće proizvode vina za lične potrebe domaćina, prijatelja i rodbine, ali i za prodaju ljubiteljima dobre kapljice.
Obraše se vinogradi dole kraj Topole. Na stotine hektara grožđa posađeno je u upravo na ovom području, pa se bez razloga ne zove srpska Toskana. Dobra klima, veliki broj sunčanih sati i specifična ruža vetrova čine da grozd bude izuzetno sladak, ukusan i mesnat, pa se upravo tu prave i najkavlitetnija vina u Srbiji.
Ova veština prenosi se koleno na koleno, a kako napraviti odličan roze, crno ili belo unuci su učili od svojih predaka. Nemanja Petrović (32) iz sela Lipovac kod Topole uzgaja nekoliko sorti, a staru slavu pokušava da vrati malagi od koje se prave izuzetna bela vina.
RAD OD KUĆE SMANJIO PRODUKTIVNOST? Šta to poslodavci ne mogu da kontrolišu kada niste u kancelariji?
CRNA GORA U MINUSU POLA MILIJARDE EVRA: Ekonomska kriza gura komšije u finansijsko blato!
Top 10 netradicionalnih zanimanja za žene: Na kojim poslovima lepši pol stremi ka visokim pozicijama?
- Na četiri hektara nam se prostiru vinogradi, zadovoljni smo ovogodišnjim rodom, jer je miholjsko leto u septembru poprilično popravilo stanje. Odlučili smo se za tradicionalnu proizvodnju vina, na način na koji je to radio i moj pradeda. Malaga je sorta koja daje vino izuzetnog mirisa, muskatno. Cilj nam je da od nje proizvedemo što više i da to bude poseban pečat naše vinarije. Pored malage, poprilično je zastupljen i šardone koji je kralj sorti za bela vina, zatim vranac, kabernet i prokupac kad su u pitanju crvena i nezaiobilazni sočni hamburg za roze - rekao je Nemanja.
Iako malo, selo Lipovac ima oko deset svojih vinarija. U njima se najčešće proizvode vina za lične potrebe domaćina, prijatelja i rodbine, ali i za prodaju ljubiteljima dobre kapljice.
- Vino treba da prija i da osvežava, da ima ugodan miris, a najbolje je ono koje odleži u bačvi, Neka naša vina nalaze se u podrumu, a neka u hladnjači u zavisnosti od sorte. Ono što je najvažnije jeste slatkoća grozda koju merimo pre branja. Mladi ljudi u našem selu prepoznali su potencijal i šansu u vinogradarstvu, pa se sve više njih odlučuje da krene u proizvodnju što se može videti i po broju vinarija u Lipovcu. Ono što je najvažnije jeste ostati veran tradiciji, ne upoređivati se sa drugima jer vina iz Topole imaju svoju specifičnost koja im otvara vrata na mnoga tržišta. Naša vinarija za sada je mala, nema čak ni ime ali svako ko je probao domaće vino, oduševio se - kaže mladi vinogradar.
U vinogradima srpske Toskane koji se prostiru na oko 1.000 hekatara svoju koru hleba, osim proizvođača vina, zarađuju i berači koji su ove godine dobro prošli, zadovoljni dnevnicom, ali i prodavci i nakupci. Rod je bio dobar, a otkupna cena 100 dinara po kilogramu.
Broj hekatar pokrivenih grožđem u Topoli i dalje raste, pa vino očekuju još bolji dani nakon što je država usvojila prvu Strategiju razvoja vinarstva i vinogradarstva, sa planom ulaganja od 300 miliona evra do 2030 godine, kako bi se dodatno proširila proizvodnja domaćih srpskih vina i kako bi ona bila još prepoznatljivija na inostranom tržištu.
