NAJVEĆI UDAR NA EKONOMIJU U ISTORIJI HRVATSKE: Korona pojela privredu i zavila komšije u crno
Snažan udarac će pretrpeti kako izvoz i turizam, tako i investicije preduzeća i potrošnja domaćinstava, ali i tržište rada.
Pandemija korona virusa gurnula je Hrvatsku u verovatno najdublju ekonomsku krizu od nasilnog i nezakonitog otcepljenja iz Jugoslavije, a oporavak neće biti ni brz ni lak, bar prema ocenama stručnjaka Hrvatske narodne banke (HNB).
KOLIKO ĆE VAS KOŠTATI DA SE UGREJETE OVE ZIME? Cena tone peleta kreće se i do 27.000 dinara
NOVE OLAKŠICE ZA GRAĐANE SRBIJE KOJI PLANIRAJU KUPOVINU STANA: Rata smanjena sa 220 na 180 evra!
DOLAR BAČEN NA KOLENA: Najniži indeks u poslednje dve godine naspram rivalskih valuta
Ekonomisti su u novom broju publikacije "Finansijska stabilnost" analizirali uticaj korona-krize na hrvatsku privredu i, prema njihovim procenama, Hrvatsku u ovoj godini očekuje pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 9,7 posto, što će biti, najveće smanjenje ekonomske aktivnosti od utemeljenja samostalne države.
Pri tome, snažan udarac će pretrpeti kako izvoz i turizam, tako i investicije preduzeća i potrošnja domaćinstava, ali i tržište rada.
Minus i minus daju - ogroman minus
- Pandemija korona virusa prekinuće petogodišnji period kontinuirane ekspanzije u kojem je domaća ekonomija rasla po prosečnoj realnoj stopi od 2,9 posto, što je zabeleženo i 2019 - upozorava se u publikaciji hrvatske centralne banke.
Korona-kriza je već razorila i hrvatske javne finansije. Posledice krize biće snažno potonuće državnih finansija u minus, pa u HNB-u očekuju da će Hrvatska u ovoj godini imati manjak u budžetu od 6,8 posto BDP-a.
Znatan rast u ovoj godini imaće i javni dug, kojim će se finansirati budžetski deficit, pa bi iznos duga države do kraja godine mogao dostići 86,7 posto BDP-a, prognoziraju u HNB-u. Lane je javni dug iznosio 73,2 posto BDP-a.
Novi talas pandemije dodatno bi otežao život
Rast potreba za finansiranjem države, uz istovremeno "zaključavanje" privrede, u prvom ovogodišnjem polugodištu doveo je i do još jače povezanosti bankarskog sistema i države, ističe se u publikaciji HNB-a. Tako se u maju ove godine 22 posto ukupne imovine banaka odnosilo na plasmane državi, što je dva postotna poena više nego krajem prošle godine.
U HNB-u pri tome upozoravaju da bi eventualni novi talas pandemije u drugom delu godine verovatno podstakao uspostavu novih mera ograničenja poslovanja, iako bi one najverovatnije bile blaže od onih na proleće, kada je privreda završila u karantinu. Ali, upozoravaju da bi se nastavak otežanog kretanja ljudi i poslovanja preko granica nepovoljno odrazio na ekonomska kretanja u Hrvatskoj.
U SENCI KORONE: Prvi put u istoriji Srbija izvozi MLEKO I MLEČNE PROIZVODE u Kinu
Kolika je zarada novozaposlenih u okviru projekta "MOJA PRVA PLATA"? Brnabić objasnila sve detalje!
Jedan komšija je štedeo u dinarima, drugi u evrima: Šta je isplativije?
PRETI NAM TEHNOLOŠKA KATASTROFA: SAD uvele nove sankcije Huaveju
