НАЈВЕЋИ УДАР НА ЕКОНОМИЈУ У ИСТОРИЈИ ХРВАТСКЕ: Корона појела привреду и завила комшије у црно
Снажан ударац ће претрпети како извоз и туризам, тако и инвестиције предузећа и потрошња домаћинстава, али и тржиште рада.
Пандемија корона вируса гурнула је Хрватску у вероватно најдубљу економску кризу од насилног и незаконитог отцепљења из Југославије, а опоравак неће бити ни брз ни лак, бар према оценама стручњака Хрватске народне банке (ХНБ).
КОЛИКО ЋЕ ВАС КОШТАТИ ДА СЕ УГРЕЈЕТЕ ОВЕ ЗИМЕ? Цена тоне пелета креће се и до 27.000 динара
НОВЕ ОЛАКШИЦЕ ЗА ГРАЂАНЕ СРБИЈЕ КОЈИ ПЛАНИРАЈУ КУПОВИНУ СТАНА: Рата смањена са 220 на 180 евра!
ДОЛАР БАЧЕН НА КОЛЕНА: Најнижи индекс у последње две године наспрам ривалских валута
Економисти су у новом броју публикације "Финансијска стабилност" анализирали утицај корона-кризе на хрватску привреду и, према њиховим проценама, Хрватску у овој години очекује пад бруто домаћег производа (БДП) од 9,7 посто, што ће бити, највеће смањење економске активности од утемељења самосталне државе.
При томе, снажан ударац ће претрпети како извоз и туризам, тако и инвестиције предузећа и потрошња домаћинстава, али и тржиште рада.
Минус и минус дају - огроман минус
- Пандемија корона вируса прекинуће петогодишњи период континуиране експанзије у којем је домаћа економија расла по просечној реалној стопи од 2,9 посто, што је забележено и 2019 - упозорава се у публикацији хрватске централне банке.
Корона-криза је већ разорила и хрватске јавне финансије. Последице кризе биће снажно потонуће државних финансија у минус, па у ХНБ-у очекују да ће Хрватска у овој години имати мањак у буџету од 6,8 посто БДП-а.
Знатан раст у овој години имаће и јавни дуг, којим ће се финансирати буџетски дефицит, па би износ дуга државе до краја године могао достићи 86,7 посто БДП-а, прогнозирају у ХНБ-у. Лане је јавни дуг износио 73,2 посто БДП-а.
Нови талас пандемије додатно би отежао живот
Раст потреба за финансирањем државе, уз истовремено "закључавање" привреде, у првом овогодишњем полугодишту довео је и до још јаче повезаности банкарског система и државе, истиче се у публикацији ХНБ-а. Тако се у мају ове године 22 посто укупне имовине банака односило на пласмане држави, што је два постотна поена више него крајем прошле године.
У ХНБ-у при томе упозоравају да би евентуални нови талас пандемије у другом делу године вероватно подстакао успоставу нових мера ограничења пословања, иако би оне највероватније биле блаже од оних на пролеће, када је привреда завршила у карантину. Али, упозоравају да би се наставак отежаног кретања људи и пословања преко граница неповољно одразио на економска кретања у Хрватској.
У СЕНЦИ КОРОНЕ: Први пут у историји Србија извози МЛЕКО И МЛЕЧНЕ ПРОИЗВОДЕ у Кину
Колика је зарада новозапослених у оквиру пројекта "МОЈА ПРВА ПЛАТА"? Брнабић објаснила све детаље!
Један комшија је штедео у динарима, други у еврима: Шта је исплативије?
ПРЕТИ НАМ ТЕХНОЛОШКА КАТАСТРОФА: САД увеле нове санкције Хуавеју
