BERLIN NA IVICI KOLAPSA ZBOG RATA U UKRAJINI? Sukob sa Rusijom svakog Nemca košta 2.000 evra
Rat u Ukrajini izazvao je globalnu krizu koju pojedine zemlje i njihovi građani duboko osete.
Dok bolesni u Nemačkoj leže po hodnicima, a ispred klinika vijuga konvoj parkiranih vozila hitne pomoći čije osoblje nema gde da smesti pacijente, inflacija tuče sve rekorde, a građani sede u hladnim stanovima, zvaničnici u Berlinu šakom i kapom zahvataju u državnu kasu da bi vojno pomogli Ukrajinu. Preliminarne procene kažu da će kolektivni gubitak nacionalne privrede, od 2020. do kraja ove godine, biti bezmalo 600 milijardi dolara.
Najveću evropsku ekonomiju, sukob u Ukrajini koštaće, samo tokom ove godine, 175 milijardi evra, što je 2.000 evra po stanovniku, piše u izveštaju nemačkog Instituta za ekonomiju (IV). Autori studije, porede trenutnu situaciju sa zamišljenim scenarijem u kom nije bilo vojne operacije u Ukrajini, ili problema koje je ovaj sukob doneo, kao što su eksplozija cene energenata, inflatorna spirala i duboki poremećaji u snabdevanju. Izračunali su da će realni gubitak nemačke privrede od sukoba u Ukrajini iduće godine izneti čak 4,5 odsto BDP.
ŠOLC NAJAVIO VELIKE PROMENE! Kancelar otkrio šta Nemačka planira - mere se već preduzimaju, OVO je novi cilj
"PUTIN NIJE PRETIO NI MENI NI NEMAČKOJ" Šolc demantovao Zapadnu retoriku - "Uputio sam im jasnu poruku Moskvi"
ŠOLC BESAN POSLE SASTANKA SA PREMIJERKOM ITALIJE: Stao u gard Amerikancima i Bajdenu, smogao je snage da im pruži OTPOR
U studiji se ističe da se izbijanje neprijateljstava u Ukrajini poklopilo sa ionako teškom ekonomskom situacijom u Nemačkoj. Ekonomisti podsećaju da je savezna razvojna banka u zemlji, KfV, već upozorila na pretnju koju prosperitetu Nemačke, stvaraju nedostatak kvalifikovanog osoblja i nedovoljni rast produktivnosti.
Poreski obveznici negoduju, opozicija ogorčeno upozorava na ogromne bezbednosne rizike, ali se kancelar Olaf Šolc pravda "paketom mera koje je vlada usvojila da olakša građanima nevolje u koje su upali zbog ruske intervencije u Ukrajini". Domaća javnost ljuta je zbog uloge poslušnika koju je Nemačka zauzela prema SAD, kako je to formulisala Sevim Degdalen, šefica poslaničkog kluba Levice u Bundestagu, "Berlin je otvoreno priznao da je vazal Vašingtona".
Kao svojevrsna potvrda te ocene putuju ovih dana preko Atlantika brojne pohvale Džozefa Bajdena, šefa Bele kuće na adresu nemačke savezne vlade. Američki predsednik posebno ističe poštovanje prema kancelaru Šolcu. Ubrzo pošto je Bajden najavio isporuku američkih tenkova Ukrajini, on se zahvalio Šolcu za "njegovo vođstvo i nepokolebljivu posvećenost". Nemačka je "blizak prijatelj", poručio je šef Bele kuće. Oba predsednika, prvi put su odobrila isporuku tenkova u ratnu zonu, što je izuzetna promena kursa.
U nemačkom slučaju, međutim, cena te promene mogla bi da bude teško plativa, budući da je Berlin, prvi put od Drugog svetskog rata, priznao svoje teritorijalne aspiracije i želju da svoj uticaj širi na Istok, doduše na daleko miroljubiji način nego što je, ostvarujući svoju devizu Drang nah osten, radio nacistički vođa, Adolf Hitler.
Ali, hvalospevi ne znače da je odnos između Nemačke i SAD čist. Njega, naime, sve konkretnije kreira ukrajinski lider Vladimir Zelenski. Borba za podršku Ukrajini, ostavila je traga na transatlatske veze, a dugotrajno nemačko otezanje, uprkos konačnoj odluci da tenkovi "leopard 2" krenu u Ukrajinu, stavlja i buduću saradnju na teško iskušenje. Niko od zapadnih partnera trenutno ne pretpostavlja da će se rat u Ukrajini uskoro završiti. Jednostavnim jezikom rečeno, to znači da su nove odluke o daljoj vojnoj pomoći, o slanju više tenkova, teže opreme, raketa većeg dometa ili čak borbenih aviona, samo pitanje vremena, piše nemačka štampa.
"Dojče vele" postavlja pitanje kako bi Nemačka reagovala ako bi Ukrajina zaista krenula u vazdušne napade na velike ruske gradove? Ili, ako bi predmet rasprave bio ponovno zauzimanje Krima? Ovo su pitanja na koja Berlin mora brzo da odgovori.
Američka administracija ovog puta je spasila Nemačku, Vašington je napravio ogromne ustupke Berlinu u sporu oko tenkova, tvrde zapadni analitičari. Zato što je nemačka vlada, nagovestili su zvaničnici američke vlade, samo želela da snabdeva Ukrajinu nemačkim tenkovima, u bliskoj saradnji sa SAD.
Američki mediji komentarišu da je, u nameri da prekine blokadu, Bajden postupio protiv (saveta) sa domaćeg terena i odlučio se za zajedničke isporuke tenkova sa Nemačkom. Ne želeći da preuzme suvereno vođstvo po ovom pitanju, Šolcova vlada je, zatim, dovela Bajdena u vrlo nezgodan položaj. Što je još gore, Berlin je rizikovao da razbije zapadnu koaliciju i tako osnaži ruskog lidera Vladimira Putina, pišu mediji.
Američko rešenje za sada, spasava obraz. Tenkovi "abrams" iz SAD neće biti dostupni Ukrajincima barem još nekoliko meseci, a i Pentagon planira da pošalje relativno mali broj oklopnih vozila. O nezavisnosti Nemačke i Evrope u pogledu odbrambene politike, dovoljno govori činjenica da je američka odluka bila Nemačkoj preduslov za delovanje.
Zahvaljujući Bajdenu, imidž jakog saveza je, za sada, vraćen. Ali, Nemačka ne bi trebalo da se oseća sigurno, pošto vodeća uloga SAD nikako nije zagarantovana. Jedan broj američkih republikanaca, koji imaju većinu u Predstavničkom domu, prete da će blokirati sredstva Ukrajine. Nejasno je i ko će upravljati bogatstvom SAD posle predsedničkih izbora, dogodine.
Na kraju, ali ne i najmanje važno, i Bajden i Šolc, imali su dobre razloge za i protiv isporuke tenkova. Ali, dosadno napred-nazad, haotična komunikacija i nagli preokreti podstakli su utisak da argumenti koji važe jednog dana možda više ne važe sledećeg, konstatuje štampa.
Do sada većina građana SAD podržava sredstva za Ukrajinu, ali prema anketama podrška opada.
