NEOSVOJENI DREVNI GRAD U SRCU EVROPE KOJI KRIJE MNOGE PRIRODNE LEPOTE: Za njim je tragao čak i Aleksandar Makedonski (FOTO/VIDEO)
Duboko u srcu Evrope nalazi se kanjon za koji verovatno niste ni čuli, a krije jedinstvene prirodne lepote.
Ponekad na najsunčanijim, najtoplijim i opuštajućim mestima tražimo mračnu, hladnu opasnost.
Saklikent se nalazi u blizini „tirkizne obale“ na jugozapadu Turske, prelepog dela Mediterana gde se većina putnika preliva iz aviona i manje-više pada na obalu nedelju ili dve pre nego što krenu kući.
Neki se ipak upuštaju u unutrašnjost gde, posle manje od sat vremena vožnje, naiđu na jedno od najvećih turskih prirodnih čuda – visok i uzak otvor u strmoj litici sa koje se izliva plava voda ledene reke koja se spušta iz planine Taurus.
Dugačak oko 18 kilometara i sa zidovima visine i do 300 metara Saklikent je najveći kanjon u Turskoj.
Smešten u sopstvenom nacionalnom parku, poznat je i kao "Skrivena dolina" ili "Izgubljeni grad".
Kada dođe leto, to je magnet za turiste i izletnike koji se okupljaju u njegovim užurbanim donjim krajevima kako bi se zabavljali u njegovim hladnim slapovima, ćevap pored vode, brzo se diviti strmim stranama kanjona, a zatim se provozati niz reku u gumena cev.
Mnoštvo dnevnih tura nudi Saklikent na svojim rutama, sa polascima iz primorskih gradova Ankare, Fetije ili Kaša, i manjih odmarališta između njih.
Većina se ne zadržava dugo.
Rizik i adrenalin
U uskom kanjonu, gde kamenje može pasti sa strmih strana, savetuje se nošenje tvrdih šešira.
Salikent ne tvrdi da je bez opasnosti. I pre i posle ulaska postoje veliki znakovi koji upozoravaju da su zamke pred vama.
- Prvih 500 metara staze kanjona pogodno je za decu pod uslovom da su u pratnji odrasle osobe. Ići dalje nosi rizike po bezbednost - savetuju oni.
Oni koji pređu više od milje uzvodno bez vodiča i odgovarajuće opreme „suočeni su sa velikim rizikom po bezbednost života i imovine“.
Dok takvi znaci mnoge sprečavaju da istražuju, drugi ih nesumnjivo vide kao izazov.
Na ulazu u kanjon atmosfera je praznična.
Nakon što kupe karte – manje od 2 evra – posetioci prolaze kroz usku pukotinu stene duž drvene staze koja se visi nad živahnim vodama. Iznad glave, gigantska turska zastava se vijori na povetarcu.
Ovo se ubrzo otvara u široki prirodni basen gde izlivi hladne vode kaskadiraju sa svih strana.
Ovde se nalaze štandovi za hranu i piće, i stolovi za piknik gde ljudi sede bosih nogu u hladnoj reci i držeći se oko čaše toplog turskog čaja.
Grad "orlovo gnezdo" koji Aleksandar Veliki nije mogao da osvoji.
Čuju se oduševljeni uzvici i cike onih koji jure okolo u benignim bujicama, uživajući u hladnom polivanju pre nego što sede na suncu da se osuše. Gužve se gomilaju kako dan odmiče.
To je zabavno, srećno mesto – ali samo po lepom vremenu.
- Zimi, kada pada kiša, sve ovo je kaput - kaže Salih Demirel, jedan od vodiča koji pomažu posetiocima da istraže više delove Saklikenta.
On opisuje kako besne bujice razbijaju izletište posle jakih kiša.
Iz tog razloga, Saklikent je najbolje izbegavati izvan kasnog proleća do rane jeseni.
Čak i u letnjim mesecima, preporučljivo je proveriti vremensku prognozu jer pljuskovi mogu da stvaraju probleme – dve osobe su ovde umrle u julu 2014. nakon retke letnje poplave.
Posetioci se takođe pozivaju da nose zaštitne kape, koje se mogu iznajmiti, mada malo njih to čini.
Odgovarajuće cipele su obavezne i takođe se nude za iznajmljivanje, ali sve što je pogodno za penjanje preko kamenja i gaženje kroz vodu i blato će biti dovoljno.
Od mesta za piknik, postoji lagana, ravna šetnja duž dna kanjona dok se cik-cak kreće između litica. Tu i tamo neki bazeni vode koriste kao blatne kupke. Drugi mažu sivu mrlju na stenovitim zidovima, ostavljajući otiske ruku i rudimentarna umetnička dela.
Izvor: Srbija Danas/BizPortal/Korana Savić
