НЕОСВОЈЕНИ ДРЕВНИ ГРАД У СРЦУ ЕВРОПЕ КОЈИ КРИЈЕ МНОГЕ ПРИРОДНЕ ЛЕПОТЕ: За њим је трагао чак и Александар Македонски (ФОТО/ВИДЕО)

Понекад на најсунчанијим, најтоплијим и опуштајућим местима тражимо мрачну, хладну опасност. 

Сакликент се налази у близини „тиркизне обале“ на југозападу Турске, прелепог дела Медитерана где се већина путника прелива из авиона и мање-више пада на обалу недељу или две пре него што крену кући.

Неки се ипак упуштају у унутрашњост где, после мање од сат времена вожње, наиђу на једно од највећих турских природних чуда – висок и узак отвор у стрмој литици са које се излива плава вода ледене реке која се спушта из планине Таурус.

Дугачак око 18 километара  и са зидовима висине и до 300 метара  Сакликент је највећи кањон у Турској. 

Смештен у сопственом националном парку, познат је и као "Скривена долина" или "Изгубљени град".

Када дође лето, то је магнет за туристе и излетнике који се окупљају у његовим ужурбаним доњим крајевима како би се забављали у његовим хладним слаповима, ћевап поред воде, брзо се дивити стрмим странама кањона, а затим се провозати низ реку у гумена цев.

Мноштво дневних тура нуди Сакликент на својим рутама, са поласцима из приморских градова Анкаре, Фетије или Каша, и мањих одмаралишта између њих. 

Већина се не задржава дуго.

Ризик и адреналин

У уском кањону, где камење може пасти са стрмих страна, саветује се ношење тврдих шешира.

Саликент не тврди да је без опасности. И пре и после уласка постоје велики знакови који упозоравају да су замке пред вама.

- Првих 500 метара стазе кањона погодно је за децу под условом да су у пратњи одрасле особе. Ићи даље носи ризике по безбедност - саветују они.

Они који пређу више од миље узводно без водича и одговарајуће опреме „суочени су са великим ризиком по безбедност живота и имовине“. 

Док такви знаци многе спречавају да истражују, други их несумњиво виде као изазов.

На улазу у кањон атмосфера је празнична. 

Након што купе карте – мање од 2 евра – посетиоци пролазе кроз уску пукотину стене дуж дрвене стазе која се виси над живахним водама. Изнад главе, гигантска турска застава се вијори на поветарцу.

Ово се убрзо отвара у широки природни басен где изливи хладне воде каскадирају са свих страна. 

Овде се налазе штандови за храну и пиће, и столови за пикник где људи седе босих ногу у хладној реци и држећи се око чаше топлог турског чаја.

Град "орлово гнездо" који Александар Велики није могао да освоји.

Чују се одушевљени узвици и цике оних који јуре около у бенигним бујицама, уживајући у хладном поливању пре него што седе на сунцу да се осуше. Гужве се гомилају како дан одмиче. 

То је забавно, срећно место – али само по лепом времену.

- Зими, када пада киша, све ово је капут - каже Салих Демирел, један од водича који помажу посетиоцима да истраже више делове Сакликента. 

Он описује како бесне бујице разбијају излетиште после јаких киша.

Из тог разлога, Сакликент је најбоље избегавати изван касног пролећа до ране јесени. 

Чак и у летњим месецима, препоручљиво је проверити временску прогнозу јер пљускови могу да стварају проблеме – две особе су овде умрле у јулу 2014. након ретке летње поплаве.

Посетиоци се такође позивају да носе заштитне капе, које се могу изнајмити, мада мало њих то чини. 

Одговарајуће ципеле су обавезне и такође се нуде за изнајмљивање, али све што је погодно за пењање преко камења и гажење кроз воду и блато ће бити довољно.

Од места за пикник, постоји лагана, равна шетња дуж дна кањона док се цик-цак креће између литица. Ту и тамо неки базени воде користе као блатне купке. Други мажу сиву мрљу на стеновитим зидовима, остављајући отиске руку и рудиментарна уметничка дела.

Извор: Србија Данас/БизПортал/Корана Савић