PITANJE OPSTANKA! Višak jaja na tržištu - živinari zabrinuti
Ako po strani ostavimo večitu dilemu o koki i jajetu kao i brojne izreke na račun pileće pameti, ostaje činjenica da su koke danas na vrhu liste najviše eksploatisanih životinja na svetu.
Rok za usaglašavanje sa evropskim Zakonom o dobrobiti životinja pomeren je na 2023. godinu, pa će većina koka nosilja i ovaj Uskrs dočekati u starim kavezima. Međutim, to nije jedina briga živinara.
KVADRAT SKUPLJI I DO 100 EVRA? Zbog novih cena građevinskog materijala promene i na tržištu nekretnina
RADNO VREME ZA USKRŠNJE PRAZNIKE: Ko će raditi a ko ne, i koliko? Pogledajte DETALJAN spisak!
VELIKI PROJEKAT SRBIJE I REPUBLIKE SRPSKE: Gradi se hidroelektrana "Buk bijeli" na Drini!
U Udruženju živinara kažu - do 2023. godine pitanje je opstanka. Malo ko razmišlja o novim kavezima kada su ulaganja u proizvodnju dva puta veća od prošlogodišnjih.
- Cena soje od 85 dinara i kukuruza od 25 ne može da se ugradi ni u jednu cenu živinskog proizvoda, prosto ljudi pitaju šta da rade i počinju da kolju živinu - rekao je Rade Škorić, predsednik Udruženja živinara Srbije.
Iako je višak jaja na tržištu u velikoj meri odraz stanja privrede suočene sa koronom, izvoz jaja bi donekle popravio odnos ponude i tražnje, ali nam Evropa brani čak i da do kupaca stignemo preko njene teritorije - dok se ne uspostavi monitoring farmi i ne primeni zakon o dobrobiti životinja.
Farma u Kruščiću je među retkima u ovoj industriji spremna da primeni pravila koja svakoj koki garantuju 750 centimetara kvadratnih prostora. Otišli su i korak dalje omogućivši takozvani podni odgoj.
Doktor veterinarske medicine Miroslav Savić kaže da je očito da su veselije, da se više kreću i da je dva do tri odsto manje uginuća u tom sistemu držanja. Imaju i bolji apetit pa se veći utrošak hrane kompenzuje, kažu, cenom. Jaja su 20 posto skuplja od onih iz kaveznog sistema.
Pitanje je koliko je od 850 registrovanih farmi u Srbiji spremno na promene? Maja Andrijašević iz Uprave za veterinu kaže da trenutno taj podatak nemaju, ali da nije veliki.
- Dobar deo farmera ima više od 70 godina, pa porodica neće dalje da se bavi time i samim tim biće i kraj njihove proizvodnje, posebno kod manjih proizvođača, ispod 3.000 koka - kaže Rade Škorić.