POLJOPRIVREDA U HRVATSKOJ DOTAKLA JE DNO! Usled velikog pada proizvodnje VOĆE UVOZE IZ SRBIJE
U Hrvatskoj su poljoprivredna zemljišta zapuštena, tek se retki odlučuju za proizvodnju koja beleži veliki pad, pa nije dovoljna za podmirenje domaćih potreba.
Zato Hrvati jedu uvozne šljive koje uglavnom stižu iz Srbije, Moldavije, Makedonije i BiH.
Iako šljiva predstavlja sve traženije koštunjavo voće na tržištu EU, posebno skandinavskih, Nemačke i Velike Britanije, Hrvatska ni u ovoj proizvodnji ne uspeva da postigne dobre proizvodne rezultate, a poslednjih godina, zbog različitih tržišnih poremećaja, pojedini veći proizvođači odustali su i prestali da uzgajaju šljive.
SAMO SRBI SEZONU SPASAVAJU! U Crnoj Gori trenutno boravi 75.000 srpskih turista
PLJUŠTE OTKAZI KOD KOMŠIJA: Zabeležili najveći procenat nezaposlenosti još od 2000. godine!
PODIZANJE NOVCA NA BANKOMATIMA I PROVIZIJA: Evo gde će vam uzeti najmanje para za ovu uslugu
Trenutna ponuda konzumne šljive, koja je velikim delom zamena za nektarine i breskve koje imaju vrlo visoku cenu, ove je godine dobra. Međutim, na tržištu dominira uvozna konzumna šljiva čija se cena kreće od sedam do deset kuna za kilogram - pokazala je analiza "Smartera", konsultantske firme za poljoprivredu i prehrambenu industriju.
- Za razliku od Hrvatske, čija proizvodnja šljiva ne pokazuje znakove oporavka i rasta, susedne zemlje poput Srbije, BiH, pa i Severne Makedonije, ali i Rumunije uspešno razvijaju svoju proizvodnju, te osim konzumne šljive sve više plasiraju i izvoze različite proizvode na bazi ovog voća - od rakije, sušenih šljiva, kompota do pekmeza. Susedna Srbija proizvodi oko 500.000 tona šljiva, proizvodnja u BiH se kreće od 150.000 do 200.000 tona, dok je Rumunija takođe na 500.000 tona - ističe za stručnjak "Smartera" Miroslav Kuskunović.
Svi podaci pokazuju da je proizvodnja voća u Hrvatskoj u strukturnim problemima, koji su uslovljeni neinvestiranjem u nove tehnologije, sorte, moderne nove voćnjake, kao i u pokušaj da se kroz osmišljavanje i proizvodnju proizvoda više cenovne kategorije ova proizvodnja pokuša da revitalizuje.
Jedan od ključnih problema je i to što se verovatno jedan veliki deo ove proizvodnje i prerade (posebno u rakiju i pekmeze) odvija u sivoj zoni koju je teško kontrolisati.
Prema službenim podacima, šljiva se uzgaja na 4.500 hektara, uglavnom u Slavoniji i Baranji. U prošloj godini Hrvatska je uvezla svežih šljiva u količini od 2.535 tona vrednih 1,5 miliona evra, dok je izvoz bio 845 tona za samo 540.000 evra.
Najviše šljive stiglo je iz Srbije - 913 tona, Moldavije - 619 tona, Severne Makedonije - 427 tona.
Osim u svežem stanju, Hrvatska uvozi i ogromne količine osušene šljive. Tako je prošle godine stigla količina od gotovo 1.000 tona, vredna više od dva miliona evra, od čega dve trećine dolazi iz Čilea i Srbije. Hrvatska je prošle godine 389 tona konzumne šljive izvezla u Sloveniju, gde je završilo i 57 tona osušene šljive.
NOVI PODACI FIČ REJTINGSA: Globalni pad bruto domaćeg proizvoda smanjen na 4,4 odsto
JOŠ UVEK NEMA DOGOVORA OKO NOVOG MINIMALCA: Zvaničan ishod pregovora u ponedeljak
ŠTA VAM SVE TREBA ZA KREDIT OD 90.000 DINARA? Može da se uzme u bilo kojoj banci, a evo i koji su uslovi
OVO JE NOVI VLASNIK BEOGRAĐANKE: U našoj prestonici već ima nekoliko objekata, a kupovao je i po drugim gradovima
VELIKA ZARADA NE MOŽE DA IZOSTANE: Voće koje odlično uspeva u Srbiji rađa narednih 50 godina
