ULOŽILI STE PARE U PRIVATNI PENZIONI FOND: Gde i kome "odlazi" vaš novac i koliko je siguran u njihovim rukama?
Privatni penzioni fondovi sigurni i dobar izbor za "štednju za starost"
Više od 200.000 građana Srbije novac ulaže u ukupno sedam dobrovoljnih penzijskih fondova. Njima je povereno skoro 46 milijardi dinara, a na pitanje jesu li nam te pare sigurne, poznavaoci iznose nekoliko čvrstih argumenata koji govore da su privatni penzijski fondovi više nego dobar izbor za "štednju".
STARI KOTLOVI ZA GREJANJE ODLAZE U ISTORIJU: Ministarstvo životne sredine brine o smanjenju zagađenja vazduha
SVAKI DRUGI AUTOMOBIL U SRBIJI OZBILJAN ZAGAĐIVAČ: Polovina azotne industrije ne plaća nikakve naknade za zagađenje
VELIKI TROŠKOVI ODLAGANJA IZVRŠENJA: U postupku prinudne naplate ipak postoji jedna bitna olakšica!
Rizik je mali pre svega jer fondovi novac koji dobiju od građana ulaže u različita, ali veoma pouzdana sredstva - najčešće državne hartije od vrednosti i bankarske depozite. Prioritet se zapravo daje zaštiti imovine fonda u odnosu na zaradu, jer kako ističu - poenta fondova je sigurnost, a ne zarada, iako je ona u svakom trenutku "dobro došla".
Mlade generacije praktično sve više se odlučuju za privatne penzije, odnosno članstvo u nekom od dobrovoljnih penzijskih fondova, a kako bi deo svojih prihoda izdvajali kao štednju za starost. Svaki građanin ima izbor da li želi da se učlani i koliko da uplaćuje u dobrovoljni penzijski fond. Redovna penzija ni na koji način nije u vezi sa ovim ulaganjima.
Fondovi depozite oročavaju u različitim bankama
Poslovanje dobrovoljnih fondova regulisano je zakonom i kontroliše ih Komisija za hartije od vrednosti, kao i Narodna banka Srbije. Najvećim delom novac ulažu u državne hartije od vrednosti koje zapravo predstavljaju i najsigurnije investicione instrumente. Trenutno je zakonom dozvoljeno da do 10 odsto imovine bude uloženo u inostrane hartije od vrednosti, međutim, do sada fondovi na tržištu Srbije nisu tu mogućnost u većoj meri koristili, objašnjavaju upućeni.
Takođe, fondovi depozite oročavaju i u različitim bankama, što zbog zaštite svoje imovine, što zbog zakonskog ograničenja da do pet odsto imovine fonda može biti uloženo u depozite kod jedne ili više povezanih banaka.
Kako ističe Snežana Ristanović cilj investiranja je da se na siguran način obezbedi uvećanje imovine članova, odnosno njihova privatna penzija.
- U skladu sa tim najveći deo imovine se ulaže u državne hartije od vrednosti i to obveznice i zapise, 70 do 75 odsto - ističe Ristanović.
Govoreći o ulaganju u akcije kompanija na domaćoj berzi, Ristanović kaže da Fondovi u Srbiji mahom ne ulažu, s obzirom na to da je domaće tržište kapitala još uvek nedovoljno razvijeno (plitko i nelikvidno). Da bi se značajnije povećalo ulaganje imovine fondova u akcije, neophodno je, dodaje ona, da se time postiže kvalitetnija diversifikacija ulaganja i poštovanje načela likvidnosti ulaganja.
- U cilju diversifikacije ulaganja, kao i zbog povoljnijeg kretanja kamatnih stopa na depozite kod banaka u odnosu na prinose na državne hartije od vrednosti, 20-25 od imovine naših fondova je uloženo u oročene depozite kod različitih banaka - objašnjava Ristanović.
Da je građanima ulaganje novca u dobrovoljne penzijske fondove veoma sigurno tvrdi i Branislav Jorgić, vlasnik istoimene brokerske kuće i dugogodišnji učesnik na srpskom tržištu kapitala.
Kako Jorgić objašnjava, svaki prinos je "dobro došao, i što je veći prinos na uložena sredstva to je bolje, ali prioritet mora da bude sigurnost ulaganja, što fondovima i jeste".
- Sa stanovišta budućeg penzionera to je oblik namenske štednje. Korisniku je bitno da ostvaruje određeni prinos, ali mu je bitno da izdvaja glavnicu koju će povlačiti u budućem vremenskom periodu kada bude penzioner - kaže Jorgić.
Na kraju trećeg tromesečja 2020. godine, dobrovoljni penzijski fondovi su imali ukupno 203.564 korisnika, što je za 4.270 više nego u istom periodu 2019. godine.
Najčešći prosečan primer govori da svi koji su 25 godina uplaćivali po 2.000 dinara mesečno, mogu da računaju da će posle penzionisanja svakog meseca tokom 20 godina primati penziju od 18.186 dinara.
Prosečna starost korisnika iznosi oko 47 godina. Najviše je njih od 40 do 60 godina, oko 62 odsto. Ukupne uplate sredstava u dobrovoljne penzijske fondove beleže trend rasta u poslednje četiri godine. Prosečna uplata je oko 4.000 dinara mesečno.
