УЛОЖИЛИ СТЕ ПАРЕ У ПРИВАТНИ ПЕНЗИОНИ ФОНД: Где и коме "одлази" ваш новац и колико је сигуран у њиховим рукама?
Приватни пензиони фондови сигурни и добар избор за "штедњу за старост"
Више од 200.000 грађана Србије новац улаже у укупно седам добровољних пензијских фондова. Њима је поверено скоро 46 милијарди динара, а на питање јесу ли нам те паре сигурне, познаваоци износе неколико чврстих аргумената који говоре да су приватни пензијски фондови више него добар избор за "штедњу".
СТАРИ КОТЛОВИ ЗА ГРЕЈАЊЕ ОДЛАЗЕ У ИСТОРИЈУ: Министарство животне средине брине о смањењу загађења ваздуха
СВАКИ ДРУГИ АУТОМОБИЛ У СРБИЈИ ОЗБИЉАН ЗАГАЂИВАЧ: Половина азотне индустрије не плаћа никакве накнаде за загађење
ВЕЛИКИ ТРОШКОВИ ОДЛАГАЊА ИЗВРШЕЊА: У поступку принудне наплате ипак постоји једна битна олакшица!
Ризик је мали пре свега јер фондови новац који добију од грађана улаже у различита, али веома поуздана средства - најчешће државне хартије од вредности и банкарске депозите. Приоритет се заправо даје заштити имовине фонда у односу на зараду, јер како истичу - поента фондова је сигурност, а не зарада, иако је она у сваком тренутку "добро дошла".
Младе генерације практично све више се одлучују за приватне пензије, односно чланство у неком од добровољних пензијских фондова, а како би део својих прихода издвајали као штедњу за старост. Сваки грађанин има избор да ли жели да се учлани и колико да уплаћује у добровољни пензијски фонд. Редовна пензија ни на који начин није у вези са овим улагањима.
Фондови депозите орочавају у различитим банкама
Пословање добровољних фондова регулисано је законом и контролише их Комисија за хартије од вредности, као и Народна банка Србије. Највећим делом новац улажу у државне хартије од вредности које заправо представљају и најсигурније инвестиционе инструменте. Тренутно је законом дозвољено да до 10 одсто имовине буде уложено у иностране хартије од вредности, међутим, до сада фондови на тржишту Србије нису ту могућност у већој мери користили, објашњавају упућени.
Такође, фондови депозите орочавају и у различитим банкама, што због заштите своје имовине, што због законског ограничења да до пет одсто имовине фонда може бити уложено у депозите код једне или више повезаних банака.
Како истиче Снежана Ристановић циљ инвестирања је да се на сигуран начин обезбеди увећање имовине чланова, односно њихова приватна пензија.
- У складу са тим највећи део имовине се улаже у државне хартије од вредности и то обвезнице и записе, 70 до 75 одсто - истиче Ристановић.
Говорећи о улагању у акције компанија на домаћој берзи, Ристановић каже да Фондови у Србији махом не улажу, с обзиром на то да је домаће тржиште капитала још увек недовољно развијено (плитко и неликвидно). Да би се значајније повећало улагање имовине фондова у акције, неопходно је, додаје она, да се тиме постиже квалитетнија диверсификација улагања и поштовање начела ликвидности улагања.
- У циљу диверсификације улагања, као и због повољнијег кретања каматних стопа на депозите код банака у односу на приносе на државне хартије од вредности, 20-25 од имовине наших фондова је уложено у орочене депозите код различитих банака - објашњава Ристановић.
Да је грађанима улагање новца у добровољне пензијске фондове веома сигурно тврди и Бранислав Јоргић, власник истоимене брокерске куће и дугогодишњи учесник на српском тржишту капитала.
Како Јоргић објашњава, сваки принос је "добро дошао, и што је већи принос на уложена средства то је боље, али приоритет мора да буде сигурност улагања, што фондовима и јесте".
- Са становишта будућег пензионера то је облик наменске штедње. Кориснику је битно да остварује одређени принос, али му је битно да издваја главницу коју ће повлачити у будућем временском периоду када буде пензионер - каже Јоргић.
На крају трећег тромесечја 2020. године, добровољни пензијски фондови су имали укупно 203.564 корисника, што је за 4.270 више него у истом периоду 2019. године.
Најчешћи просечан пример говори да сви који су 25 година уплаћивали по 2.000 динара месечно, могу да рачунају да ће после пензионисања сваког месеца током 20 година примати пензију од 18.186 динара.
Просечна старост корисника износи око 47 година. Највише је њих од 40 до 60 година, око 62 одсто. Укупне уплате средстава у добровољне пензијске фондове бележе тренд раста у последње четири године. Просечна уплата је око 4.000 динара месечно.
