"VRLI NOVI SVET" NA POMOLU: Neminovne promene u zapadnim ekonomijama uticaće na živote i posao miliona!
Promene koje je pandemija koronavirusa donela na globalnom tržištu rada značiće i da će stotinak miliona ljudi u zapadnim državama morati da se prekvalifikuje.
Naime, uskoro možda neće biti potrebe za njihovim sadašnjim zanimanjima.
Hrvati muku muče sa radnom snagom: Nude plate od hiljade evra, niko neće da radi!
SRBIJA PONOSNO ŠIRI I GRADI SVOJE AUTO-PUTEVE: Sve smo bliži Crnoj Gori, sledi izgradnja najteže deonica do Boljara
OTVORENO PISMO UGOSTITELJA SA TASOSA: Ne želimo da se Srbima ponovi prošlo leto, odmah otvorite granice
Koronavirus preoblikuje evropsko tržište rada i motiviše deo radnika na promenu zanimanja jer je upitno hoće li za njima u bliskoj budućnosti biti potrebe.
Automatizacija i internet
Evropski model slanja radnika na prisilno odsustvo dok traje zatvaranje privrednih aktivnosti radi suzbijanja širenja zaraze rezultirao je manjim rastom nezaposlenosti nego u SAD. Međutim, dobar deo radnika pribojava se šta će biti nakon ponovnog otvaranja ekonomije.
Procene konzultantske tvrtke MekKinsi govore da će u razvijenim ekonomijama oko 100 miliona radnika morati da promeni zanimanje u narednih 10 godina. To je 25 odsto više radnika od procena objavljenih pre izbijanja pandemije bolesti kovid 19.
Izazov predstavlja i veća automatizacija te korišćenje interneta u radu što znači da će radnici morati da unaprede svoje postojeće informatičke veštine brzinom koja u prošlosti još nije zabeležena.
U tom kontekstu u većoj su prednosti zaposleni jer imaju pristup internim edukacijama unutar kompanija u kojim rade. Češka konfederacija poslodavaca i poslovnih udruženja očekuje da će broj polaznika kurseva prekvalifikacije samo ove godine skočiti za 10 puta.
- Potreba za prekvalifikacijom će rasti jer pandemija ubrzava potrebu kompanija na prilagođavanjem - pojašnjava Jan Visner, predsednik tog udruženja. Slabije obrazovani radnici te oni koji rade u sektorima posebno pogođenim pandemijom, poput ugostiteljstva, često nisu preterano zastupljeni među polaznicima prekvalifikacija, naglašava Barbara Gerstenberger, direktorka odeljenja za rad u dablinskoj organizaciji Evrofaund koja se bavi poboljšanjem životnih i radnih uslova u Evropskoj uniji.
Iz tog će razloga mladi i žene značajno više osećati negativni uticaj promena na tržištu rada koje je donela pandemija, dodaje Gerstenberger. To znači da će im ponovni ulazak na tržište rada biti otežan zbog potencijalnog nedostatka novih veština.
- Dodavanje novih veština i prekvalifikacija je isključivo na njima, a to će voditi do dugoročnih posledica - smatra Gerstenberger. Ekonomski gledano, mnogo je toga na kocki.
Naime, države koje će biti u mogućnosti da bolje upravljaju ovom promenom mogle bi zadobiti konkurentnu prednost nad ostalima.
Nemačke prednosti
Enco Veber, stručnjak za tržište rada u nemačkom tink-tenku IAB ocenjuje da će najveća evropska ekonomija u relativno dobrom stanju izaći iz korona-krize. Najviše zbog svog uhodanog sistema dodatnog obrazovanja i stručnog osposobljavanja te razrađenog modela obuke unutar kompanija.
- Međutim, to funkcioniše ako kompanije ne propadnu i imaju jasan pogled kuda njihovo poslovanje ide. Ako kompanija upadne u probleme, jedna od prvih stvari koje će smanjivati biće stručno osposobljavanje - ističe Veber.
IAB-ovo istraživanje sprovedeno prošle godine pokazalo je da je samo 5 odsto radnika na prisilnom odsustvu u Nemačkoj u nekom programu prekvalifikacije ili stručnog osposobljavanja.
To sugeriše da većina kompanija smatra da može nastaviti sa dosadašnjim poslovnim modelom jednom kad kriza prođe, ocjenjuju u IAB-u.
Čak i pre kovid-krize, Evropa je zaostajala u digitalnoj ekonomiji. Izveštaj Evropskog suda revizora objavljeno u februaru pokazalo je da trećina radne snage u EU nema čak ni osnovne veštine u tom području. Brisel se nada da će taj deficit ublažiti novac iz 750 milijardi evra vrednog fonda za oporavak.
Osnovan s ciljem generisanja dodatna dva postotna boda ekonomskog rasta u evrozoni do 2026, jedan od ambicioznih ciljeva fonda jeste i da 120 miliona odraslih Evropljana godišnje pohađa neki oblik celoživotnog obrazovanja.
