"ВРЛИ НОВИ СВЕТ" НА ПОМОЛУ: Неминовне промене у западним економијама утицаће на животе и посао милиона!
Промене које је пандемија коронавируса донела на глобалном тржишту рада значиће и да ће стотинак милиона људи у западним државама морати да се преквалификује.
Наиме, ускоро можда неће бити потребе за њиховим садашњим занимањима.
Хрвати муку муче са радном снагом: Нуде плате од хиљаде евра, нико неће да ради!
СРБИЈА ПОНОСНО ШИРИ И ГРАДИ СВОЈЕ АУТО-ПУТЕВЕ: Све смо ближи Црној Гори, следи изградња најтеже деоница до Бољара
ОТВОРЕНО ПИСМО УГОСТИТЕЉА СА ТАСОСА: Не желимо да се Србима понови прошло лето, одмах отворите границе
Коронавирус преобликује европско тржиште рада и мотивише део радника на промену занимања јер је упитно хоће ли за њима у блиској будућности бити потребе.
Аутоматизација и интернет
Европски модел слања радника на присилно одсуство док траје затварање привредних активности ради сузбијања ширења заразе резултирао је мањим растом незапослености него у САД. Међутим, добар део радника прибојава се шта ће бити након поновног отварања економије.
Процене конзултантске твртке MekKinsi говоре да ће у развијеним економијама око 100 милиона радника морати да промени занимање у наредних 10 година. То је 25 одсто више радника од процена објављених пре избијања пандемије болести ковид 19.
Изазов представља и већа аутоматизација те коришћење интернета у раду што значи да ће радници морати да унапреде своје постојеће информатичке вештине брзином која у прошлости још није забележена.
У том контексту у већој су предности запослени јер имају приступ интерним едукацијама унутар компанија у којим раде. Чешка конфедерација послодаваца и пословних удружења очекује да ће број полазника курсева преквалификације само ове године скочити за 10 пута.
- Потреба за преквалификацијом ће расти јер пандемија убрзава потребу компанија на прилагођавањем - појашњава Јан Виснер, председник тог удружења. Слабије образовани радници те они који раде у секторима посебно погођеним пандемијом, попут угоститељства, често нису претерано заступљени међу полазницима преквалификација, наглашава Барбара Герстенбергер, директорка одељења за рад у даблинској организацији Еврофаунд која се бави побољшањем животних и радних услова у Европској унији.
Из тог ће разлога млади и жене значајно више осећати негативни утицај промена на тржишту рада које је донела пандемија, додаје Герстенбергер. То значи да ће им поновни улазак на тржиште рада бити отежан због потенцијалног недостатка нових вештина.
- Додавање нових вештина и преквалификација је искључиво на њима, а то ће водити до дугорочних последица - сматра Герстенбергер. Економски гледано, много је тога на коцки.
Наиме, државе које ће бити у могућности да боље управљају овом променом могле би задобити конкурентну предност над осталима.
Немачке предности
Енцо Вебер, стручњак за тржиште рада у немачком тинк-тенку ИАБ оцењује да ће највећа европска економија у релативно добром стању изаћи из корона-кризе. Највише због свог уходаног система додатног образовања и стручног оспособљавања те разрађеног модела обуке унутар компанија.
- Међутим, то функционише ако компаније не пропадну и имају јасан поглед куда њихово пословање иде. Ако компанија упадне у проблеме, једна од првих ствари које ће смањивати биће стручно оспособљавање - истиче Вебер.
ИАБ-ово истраживање спроведено прошле године показало је да је само 5 одсто радника на присилном одсуству у Немачкој у неком програму преквалификације или стручног оспособљавања.
То сугерише да већина компанија сматра да може наставити са досадашњим пословним моделом једном кад криза прође, оцјењују у ИАБ-у.
Чак и пре ковид-кризе, Европа је заостајала у дигиталној економији. Извештај Европског суда ревизора објављено у фебруару показало је да трећина радне снаге у ЕУ нема чак ни основне вештине у том подручју. Брисел се нада да ће тај дефицит ублажити новац из 750 милијарди евра вредног фонда за опоравак.
Основан с циљем генерисања додатна два постотна бода економског раста у еврозони до 2026, један од амбициозних циљева фонда јесте и да 120 милиона одраслих Европљана годишње похађа неки облик целоживотног образовања.
