Rezerve zlata u Srbiji povećane na 21 tonu: Poluga imamo koliko i šest regionalnih zemalja zajedno!
Pre tačno dva meseca u trezoru Narodne banke Srbije je bilo 20,8 tona zlata. Danas su zlatne rezerve u centalnoj banci povećane na iznad 21 tonu.
Dva meseca nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio centralnoj banci da intenzivira kupovinu zlata, guvernerka Jorgovanka Tabaković počela je da uvećava rezerve.
Prema informacijama, u trezoru NBS trenutno je više od 21 tonu zlata, što je rast za nekoliko stotina kilograma u odnosu na maj ove godine.
- Prema poslednjim raspoloživim podacima, količina zlata u okviru deviznih rezervi premašila je 21 tonu, čija je vrednost oko 850 miliona evra, što čini oko 6,7 odsto vrednosti bruto deviznih rezervi - potvrdili su u NBS.
Priča o kupovini zlata intenzivirana je u drugoj polovini maja ove godine kada je Vučić savetovao guvernera da do kraja ove godine kupi dodatnih 10 tona zlata, kao i da u narednih godinu i po dana, rezerve uveća na 50 tona.
Nemci negirali da grade fabriku u Turskoj: Srbija još u igri za "Folksvagen"?
Blagi gubici na Volstritu, evropske berze PONOVO TONU
PRETNJA GLOBALNOJ EKONOMIJI: Japan i Južna Koreja na ivici otvorenog sukoba!
- Time obezbeđujemo veću stabilnost za našu zemlju, a najveća sigurnost je u tome da držite jedan deo rezervi u zlatnim polugama. Zato je to bila moja ideja i proverili smo je s najvećim stručnjacima u svetu. Pedeset tona, imajući u vidu situcaiju u svetu, više neće biti milijardu i 700 miliona evra, već bliže dve milijarde, imajući u vidu vreme koje nam je potrebno da to kupimo, a da ne ugrozimo stabilnost rezerve novca koji imamo - rekao je tada Vučić.
Potom je usledio i odgovor NBS gde su naveli da centralna banka ima legitimno pravo da u kriznim vremenima pojača aktivnost kupovine zlata.
Srbija je krajem prošle godine imala veće rezerve ovog skupocenog metala od šest zemalja regiona zajedno. Tada su Makedonija, Slovenija, Mađarska, BiH, Albanija i Hrvatska ukupno imale 17,9 tona zlata, a sama Srbija nešto manje od 20 tona.
Makedonija je imala sedam tona, Slovenija 3,2 tone, Mađarska 3,1, BiH tri tone, Albanija 1,6 tona dok Hrvatska nije imala ni gram zlata u svojim rezervama. Oni su, kako je tada navelo Svetsko veće za zlato još 2001. godine prodali sve zalihe zlata, ukupno 13 tona.
NBS nije prodavala zlato od 2005. godine, već je u okviru svoje politike formiranja deviznih rezervi kontinuirano (osim tokom 2010. godine) povećavala učešće zlata u deviznim rezervama.
SJAJNI REZULTATI NA BEOGRADSKOM AERODROMU! Saobraćaj porastao za 6,7 odsto
Šumadijski voćari šljive moraju da prodaju u bescenje: Rešenje je u boljem planiranju proizvodnje
MAKRON JE OTIŠAO: Evo GDE i KOLIKO para očekujemo iz Francuske!
Od 2012. godine, NBS je kupila više od sedam tona zlata. Zlato je kupovano od kompanije RTB Bor koja je danas u vlasništvu kineskog giganta "Ziđin". U periodu od 2013. do 2018. NBS je od ove borske, nekad državne kompanije, a danas privatne, otkupila 329 zlatnih poluga, odnosno 4,13 tona zlata u ukupnoj vrednosti od oko 140 miliona evra.
U NBS pojašnjavaju da ovaj plemeniti metal služi kao garancija poverenja u centralnu banku, naročito u izazovnim vremenima. Zlato, dakle, nije samo investicioni proizvod za centralne banke, već je strateški alat koji podiže samopouzdanje zemlje, kako u inostranstvu tako i u zemlji.
Pre godinu i po dana zlato je i među investitorima u svetu bila goruća tema, s obzirom na to da je Narodna banka Mađarske u zemlju vratila tri tone zlata iz Londona. Kao razlog naveli su strah od buduće "geopolitičke krize".
Prema tvrdanjama iz mađarske centralne banke, povlačenje je bilo podstaknuto zabrinutošću oko "geopolitičke krize" kao i zbog činjenice da je situacija već toliko uzavrela da je držanje zlata izvan zemlje bilo previše rizično.
(VIDEO) "OVAKVE PIJACE NEMA NIGDE U EVROPI" U Bubanj potoku se može naći SVE: Od šarplaninca do "ubice komaraca"