Резерве злата у Србији повећане на 21 тону: Полуга имамо колико и шест регионалних земаља заједно!
Пре тачно два месеца у трезору Народне банке Србије је било 20,8 тона злата. Данас су златне резерве у центалној банци повећане на изнад 21 тону.
Два месеца након што је председник Србије Александар Вучић поручио централној банци да интензивира куповину злата, гувернерка Јоргованка Табаковић почела је да увећава резерве.
Према информацијама, у трезору НБС тренутно је више од 21 тону злата, што је раст за неколико стотина килограма у односу на мај ове године.
- Према последњим расположивим подацима, количина злата у оквиру девизних резерви премашила је 21 тону, чија је вредност око 850 милиона евра, што чини око 6,7 одсто вредности бруто девизних резерви - потврдили су у НБС.
Прича о куповини злата интензивирана је у другој половини маја ове године када је Вучић саветовао гувернера да до краја ове године купи додатних 10 тона злата, као и да у наредних годину и по дана, резерве увећа на 50 тона.
Немци негирали да граде фабрику у Турској: Србија још у игри за "Фолксваген"?
Благи губици на Волстриту, европске берзе ПОНОВО ТОНУ
ПРЕТЊА ГЛОБАЛНОЈ ЕКОНОМИЈИ: Јапан и Јужна Кореја на ивици отвореног сукоба!
- Тиме обезбеђујемо већу стабилност за нашу земљу, а највећа сигурност је у томе да држите један део резерви у златним полугама. Зато је то била моја идеја и проверили смо је с највећим стручњацима у свету. Педесет тона, имајући у виду ситуцаију у свету, више неће бити милијарду и 700 милиона евра, већ ближе две милијарде, имајући у виду време које нам је потребно да то купимо, а да не угрозимо стабилност резерве новца који имамо - рекао је тада Вучић.
Потом је уследио и одговор НБС где су навели да централна банка има легитимно право да у кризним временима појача активност куповине злата.
Србија је крајем прошле године имала веће резерве овог скупоценог метала од шест земаља региона заједно. Тада су Македонија, Словенија, Мађарска, БиХ, Албанија и Хрватска укупно имале 17,9 тона злата, а сама Србија нешто мање од 20 тона.
Македонија је имала седам тона, Словенија 3,2 тоне, Мађарска 3,1, БиХ три тоне, Албанија 1,6 тона док Хрватска није имала ни грам злата у својим резервама. Они су, како је тада навело Светско веће за злато још 2001. године продали све залихе злата, укупно 13 тона.
НБС није продавала злато од 2005. године, већ је у оквиру своје политике формирања девизних резерви континуирано (осим током 2010. године) повећавала учешће злата у девизним резервама.
СЈАЈНИ РЕЗУЛТАТИ НА БЕОГРАДСКОМ АЕРОДРОМУ! Саобраћај порастао за 6,7 одсто
Шумадијски воћари шљиве морају да продају у бесцење: Решење је у бољем планирању производње
МАКРОН ЈЕ ОТИШАО: Ево ГДЕ и КОЛИКО пара очекујемо из Француске!
Од 2012. године, НБС је купила више од седам тона злата. Злато је куповано од компаније РТБ Бор која је данас у власништву кинеског гиганта "Зиђин". У периоду од 2013. до 2018. НБС је од ове борске, некад државне компаније, а данас приватне, откупила 329 златних полуга, односно 4,13 тона злата у укупној вредности од око 140 милиона евра.
У НБС појашњавају да овај племенити метал служи као гаранција поверења у централну банку, нарочито у изазовним временима. Злато, дакле, није само инвестициони производ за централне банке, већ је стратешки алат који подиже самопоуздање земље, како у иностранству тако и у земљи.
Пре годину и по дана злато је и међу инвеститорима у свету била горућа тема, с обзиром на то да је Народна банка Мађарске у земљу вратила три тоне злата из Лондона. Као разлог навели су страх од будуће "геополитичке кризе".
Према тврдањама из мађарске централне банке, повлачење је било подстакнуто забринутошћу око "геополитичке кризе" као и због чињенице да је ситуација већ толико узаврела да је држање злата изван земље било превише ризично.
(ВИДЕО) "ОВАКВЕ ПИЈАЦЕ НЕМА НИГДЕ У ЕВРОПИ" У Бубањ потоку се може наћи СВЕ: Од шарпланинца до "убице комараца"
