Srbija ima odlične uslove za pokretanje FABRIKA BITKOINA, a evo kako one izgledaju na severu Evrope

U srcu islandskih polja lave raste jedna od najvećih fabrika bitkoina na svetu gde se proizvodi virtualno zlato. Njena lokacija je tajna kako je ne bi mogli napasti najsofisticiraniji lopovi. Zato je Island jedna od najkonkurentnijih zemalja u Evropi nakon Srbije, Makedonije i Bosne i Hercegovine.

Zahvaljujući podzemlju punom vruće vode, koja omogućuje stvaranje obilja struje i to po povoljnoj ceni, Island se pretvorio u raj za "rudare" kriptovaluta poput bitkoina.

Suprotno od evra ili dolara koje emitira središnja banka, bitkoin nastaje u informatičkim "rudnicima" ili "farmama", kako se nazivaju skupovi računara koji stvaraju tu kriptovalutu i potom je prodaju na berzi na internetu.

Jedna takva "farma" nazire se u islandskoj vulkanskoj pustinji. Hangar od srebrnog lima skriva moćne računare, a pored se nalaze još četiri zgrade. Uskoro će biti dodana još dva nova skladišta. To je "farma" kompanije "Genezis Majning" nazvana Enigma. Ime je dobila po prvom aparatu za dešifriranje poruka koju su koristili Nemci u Drugom svetskom ratu.

Miloš čuva pčele, ali ne sakuplja med već njihov otrov, a za kilogram uzme čak 20.000 evra

Unutar hangara nalaze se desetine hiljada kompjuterskih sastava za proizvodnju bitkoina. Smešteni su na prostoru od 400 kvadratnih metara i proizvode zaglušujuću buku, sličnu onoj džambo džeta pre poletanja.

Jedan "majning rig" sastavljen je od matične ploče, računarske memorije, hard diska, procesora i šest grafičkih kartica. Njegova funkcija je upravljanje kompleksnim algoritmima kako bi se mogle beležiti kontinuirane transakcije, autentične i numerirane.

Ta tehnologija nazvana "blokčejn" obično se upoređuje s digitalnom računovodstvenom knjigom. Samo što bi ova trebalo da bude neuništiva i nemoguće ju je falsifekovati. Svakih deset minuta u tim "rudnicima" ili "farmama" stvori se 12,5 bitkoina.

- Svako ih može napraviti u svojoj kući, bez ikakve (pravne) prepreke i tehničkih ograničenja - objašnjava Filip Salter (25) nemački inžinjer, predstavnik "Genesis Majninga" na Islandu.

Od oko 17 miliona bitkoina u opticaju je u čitavom svetu deo koji se pravi na Islandu još je skroman. Ali to ostrvo u severnom Atlantskom okeanu nada se povećanju svog udela i velikoj dobiti nakon što su kineske vlasti lansirale rat protiv virtualne valute.

Island nudi jedinstvene uslove u svetu za proizvodnju kriptovaluta zbog svoje geotermalne energije, jako jeftine i 100 posto obnovljive.

Cena prosečnog kilovatsata bez pristojbi na Islandu iznosi 0,06 eura (45 lipa) i gotovo je dvostruko jeftinija od cena u EU (u proseku 82 lipe). Upravo zbog toga je Island jedna od najkonkurentnijih zemalja u Evropi nakon Srbije, Makedonije i Bosne i Hercegovine.

Osim toga, prosečna godišnja temperatura na ostrvu, otprilike pet stepeni Celzija, idealna je za izbegavanje pregrevanja.

Baterija s ventilatorima usisava polarni vetar pa ga filtrira i meša s toplinom koju proizvode računar. Ta toplina doseže 80 stepeni Celzijusa ali zahvaljujući filtriranom hladnom vetru ona u prostoru gde se odvija "rudarenje" pada od pet do 25 stepeni.

Firma "Genezis Majning" osnovana krajem 2013. nalazila se ranije u Bosni i Hercegovini dok su njeni glavni konkurenti bili u Kini ili Sjedinjenim Državama. I druge kompanije s informatičkim "farmama" razmišljaju sada o selidbi na Island sledeći primer "Genezisa".

Interes za dolascima na Island porastao je uprkos oscilacijama bitkoina čija se vrednost trenutno kreće oko 10.000 dolara. U decembru je iznosila oko 20.000 dolara pa je u februaru naglo pala na 6.000 dolara.

Penzioneri mogu da navedu banju u kojoj žele BESPLATAN BORAVAK, ali sve zavisi od JEDNOG dokumenta

- Cena bitkoina nije baš dobar indikator uspešnosti rudarenja - ističe Filip Salter, koji se boji konkurencije u ovom, trenutno vrlo primamljivom sektoru.

Prema procenama HS Orke, tri najveće kompanije vlasnice centara i "farmi" kriptovaluta trebale bi 2018. potrošiti više struje nego svih 350.000 stanovnika Islanda zajedno. Potražnja za strujom bi tako mogla premašiti ponudu.

Islandske "farme" su, međutim, postale žrtve svog uspeha. Dobro organizirani lopovi ih vrebaju. Od decembra do marta napadnuto ih je 600 zbog plena od oko 1,6 miliona evra.