Србија има одличне услове за покретање ФАБРИКА БИТКОИНА, а ево како оне изгледају на северу Европе
Супротно од евра или долара које емитира средишња банка, биткоин настаје у информатичким "рудницима" или "фармама", како се називају скупови рачунара који стварају ту криптовалуту и потом је продају на берзи на интернету
У срцу исландских поља лаве расте једна од највећих фабрика биткоина на свету где се производи виртуално злато. Њена локација је тајна како је не би могли напасти најсофистициранији лопови. Зато је Исланд једна од најконкурентнијих земаља у Европи након Србије, Македоније и Босне и Херцеговине.
Прочитајте и:
Захваљујући подземљу пуном вруће воде, која омогућује стварање обиља струје и то по повољној цени, Исланд се претворио у рај за "рударе" криптовалута попут биткоина.
Супротно од евра или долара које емитира средишња банка, биткоин настаје у информатичким "рудницима" или "фармама", како се називају скупови рачунара који стварају ту криптовалуту и потом је продају на берзи на интернету.
Једна таква "фарма" назире се у исландској вулканској пустињи. Хангар од сребрног лима скрива моћне рачунаре, а поред се налазе још четири зграде. Ускоро ће бити додана још два нова складишта. То је "фарма" компаније "Генезис Мајнинг" названа Енигма. Име је добила по првом апарату за дешифрирање порука коју су користили Немци у Другом светском рату.
Милош чува пчеле, али не сакупља мед већ њихов отров, а за килограм узме чак 20.000 евра
Унутар хангара налазе се десетине хиљада компјутерских састава за производњу биткоина. Смештени су на простору од 400 квадратних метара и производе заглушујућу буку, сличну оној џамбо џета пре полетања.
Један "мајнинг риг" састављен је од матичне плоче, рачунарске меморије, хард диска, процесора и шест графичких картица. Његова функција је управљање комплексним алгоритмима како би се могле бележити континуиране трансакције, аутентичне и нумериране.
Та технологија названа "блокчејн" обично се упоређује с дигиталном рачуноводственом књигом. Само што би ова требало да буде неуништива и немогуће ју је фалсифековати. Сваких десет минута у тим "рудницима" или "фармама" створи се 12,5 биткоина.
- Свако их може направити у својој кући, без икакве (правне) препреке и техничких ограничења - објашњава Филип Салтер (25) немачки инжињер, представник "Генесис Мајнинга" на Исланду.
Од око 17 милиона биткоина у оптицају је у читавом свету део који се прави на Исланду још је скроман. Али то острво у северном Атлантском океану нада се повећању свог удела и великој добити након што су кинеске власти лансирале рат против виртуалне валуте.
Исланд нуди јединствене услове у свету за производњу криптовалута због своје геотермалне енергије, јако јефтине и 100 посто обновљиве.
Цена просечног киловатсата без пристојби на Исланду износи 0,06 еура (45 липа) и готово је двоструко јефтинија од цена у ЕУ (у просеку 82 липе). Управо због тога је Исланд једна од најконкурентнијих земаља у Европи након Србије, Македоније и Босне и Херцеговине.
Осим тога, просечна годишња температура на острву, отприлике пет степени Целзија, идеална је за избегавање прегревања.
Батерија с вентилаторима усисава поларни ветар па га филтрира и меша с топлином коју производе рачунар. Та топлина досеже 80 степени Целзијуса али захваљујући филтрираном хладном ветру она у простору где се одвија "рударење" пада од пет до 25 степени.
Фирма "Генезис Мајнинг" основана крајем 2013. налазила се раније у Босни и Херцеговини док су њени главни конкуренти били у Кини или Сједињеним Државама. И друге компаније с информатичким "фармама" размишљају сада о селидби на Исланд следећи пример "Генезиса".
Интерес за доласцима на Исланд порастао је упркос осцилацијама биткоина чија се вредност тренутно креће око 10.000 долара. У децембру је износила око 20.000 долара па је у фебруару нагло пала на 6.000 долара.
Пензионери могу да наведу бању у којој желе БЕСПЛАТАН БОРАВАК, али све зависи од ЈЕДНОГ документа
- Цена биткоина није баш добар индикатор успешности рударења - истиче Филип Салтер, који се боји конкуренције у овом, тренутно врло примамљивом сектору.
Према проценама ХС Орке, три највеће компаније власнице центара и "фарми" криптовалута требале би 2018. потрошити више струје него свих 350.000 становника Исланда заједно. Потражња за струјом би тако могла премашити понуду.
Исландске "фарме" су, међутим, постале жртве свог успеха. Добро организирани лопови их вребају. Од децембра до марта нападнуто их је 600 због плена од око 1,6 милиона евра.
