USKORO I U SRBIJI TRGOVINA DIGITALNOM IMOVINOM: Šta to znači?
Uvodi se registar založnih prava nad digitalnom imovinom i institut takozvanog "belog papira".
U Srbiji bi za pola godine trebalo da bude omogućeno trgovanje virtuelnom valutom i digitalnim tokenom, kao vrstama digitalne imovine, predviđeno je Predlogom zakona o digitalnoj imovini.
Stalno slušamo kako otplaćujemo Titove kredite: Otkrivamo vam na šta je on potrošio pare koje danas vraćamo
ISPLATA TEK ZA GODINU DANA? Restitucija ponovo pod novim pravilima: Šta će biti sa obeštećenjima?
VAŽI ZA DESET GRUPA RADNIKA! PONOVO LAKO DO DRŽAVNOG POSLA U SRBIJI: Potrebno ispunuti samo jedan uslov!
Taj zakonski predlog danas je u načelu prihvatio skupštinski Odbor za finansije, uz više finansijskih i poreskih predloga zakona koji će sutra biti na dnevnom redu sednice parlamenta.
- Digitalna imovina je digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi - objasnio je pomoćnik ministra finansija Filip Šanović.
On je naveo da se digitalna imovina može koristiti i kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja, pri čemu ona ne uključuje digitalne zapise valuta koji su zakonsko sredstvo plaćanja i drugu finansijsku imovinu koja je urađena drugim zakonima.
Naveo je da virtuelna valuta nema pravni status novca ili valute, ali je fizička ili pravna lica prihvataju kao sredstva razmene i ona se može kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati elektronski.
- Predloženi zakon prati međunarodnu praksu po pitanju definisanja pojmova u okviru kripto imovine, a opisuje vrste usluga povezanih sa digitalnom imovinom - kaže Šanović.
Novim rešenjima uvodi se institut takozvanog "belog papira" koji je u skladu sa međunarodnom praksom i koji se objavljuje prilikom izdavanja digitalne imovine.
Šanović objašnjava da taj dokument sadrži podatke o izdavaocu digitalne imovine, digitalnoj imovini i rizicima poveznim s digitalnom imovinom i koji omogućava investitorima da donesu odluku o investiranju i procene rizike vezane za ulaganje u digitalnu imovinu.
Naveo je da predloženi zakon uređuje poslove organizovanja platforme za trgovanje digitalnom imovinom i uslove pod kojima je dozvoljeno trgovanje digitalnom imovinom.
- Za pružaoce usluga povezanih sa digitalnom imovinom potrebna je dozvola, kao i minimalni osnovni kapital koje je privredno društvo u obavezi da ima kada podnosi zahtev za dobijanje dozvole u cilju obavljanja usluga povezanih sa digitalnom imovinom - rekao je on.
Dodaje da se uvodi registar založnih prava nad digitalnom imovinom.
- Predloženi zakon predviđa i kaznene odbredbe u kojima se opisuju krivična dela i vrste i visina kazni u vezi sa radnjama sa digitalnom imovinom - naveo je Šanović.
Odbor za finansije je posle rasprave u načelu prihvatio i Predlog zakona o fiskalizaciji
Slavica Savičić iz Ministarstva finansija kaže da je ideja tog zakona da se uvede novi onlajn sistem koji će biti zasnovan na novim tehničkim rešenjima, u cilju što efikasnijeg suzbijanja sive ekonomije, efikasnije Poreske uprave i što većeg prikupljanja sredstava u budžet.
Navela je da će podzakonski akti bliže urediti tehnička rešenja.
Kaže da je novim rešenjima predviđeno da obveznik fiskalizacije u trenutku prometa na malo izda fiskalni račun korišćem elektronskog fiskalnog uređanja.
- Taj uređaj je harvdersko i/ili softversko rešenje koje koristi obveznik fiskalizacije radi izdavanja fiskalnog računa i prenosa podataka o fiskalnim računama u sistem za upravljanje fiskalizacijom Poreske uprave - objašnjava ona.
Predviđeno je da obveznik fiskalizacije koristi bezbednosni element za potpisivanje fiskalnih računa i potvrdu identiteta prilikom razmene podataka i informacija sa Poreskom upravom.
Takođe, Poreska uprava će uspostavi registar elemenata elektronskih fiskalnih uređaja čija je upotreba odobrena.
- Predlaže se da se u momentu prometa na malo svaki račun fiskalizuje i da se Poreskoj upravi obavi prenos podataka o izdatom fiskalnom racunu putem stalne interent veze u realnom vremenu - objasnila je Savičić.
- Ako se ti podaci ne mogu dostaviti u realnom vremenu usled prekida internet veze ili ako ona nije dostupna na mestu prometa, predviđena je obaveza čuvanja podataka u internoj memoriji elektronskog fiskalnog uređaja do momenta prenosa podataka Poreskoj upravi - kaže ona.
Dodala je da je predviđeno da zakon bude u primeni od 1. januara 2022. godine.
