Zašto je Srbija baš u ovom trenutku odlučila da ograniči kamate? Evo koji bi odgovor banaka mogao da bude

To je prvi u nizu koraka koji su predviđeni do skupštinskog usvajanja, uključujući i javnu raspravu koja će se voditi oko novih rešenja. Ovaj Zakon je iznenadio deo stručne javnosti jer centralna finansijska institucija, umesto tržišnih, posegla je za administrativnim mehanizmima kako bi ograničila kamate, što je do sada retko radila. Takva njena intervencija bila je upriličena prošle godine za stambene kredite kao i za odlaganje otplate obaveza tokom korona-krize. Zbog toga ali i trenutka u kome se predlaže začudio je mnoge, tim pre što se inflacija smirila sa 15,1 odsto iz 2022. na 4,3 posto jula ove godine. Pri tom na snazi do kraja decembra je i dalje administrativna mera vezana za stambene kredite, gde su s obzirom na malu inflaciju, kamate na relativno visokom nivou.

Ipak, u NBS kažu da je taj mehanizam dao efekte i da je donet u pravom trenutku.

- Mera NBS kojom je, između ostalog, do 31. decembra 2024. godine ograničena visina nominalne kamatne stope na stambene kredite s promenljivom kamatnom stopom, do 200.000 evra, jeste privremenog karaktera. Doneta je u septembru 2023. godine u uslovima naglog i značajnog rasta EURIBOR-a, s obzirom na to da je 99% stambenih kredita evroindeksirano i da je skoro 85% tih kredita ugovoreno s promenljivom kamatnom stopom. Ova mera je doneta da bi se sprečilo da se nagli rast EURIBOR-a negativno odrazi na standard građana koji otplaćuju stambene kredite (pojedinim građanima je za kratko vreme rata bila povećana i preko 50%) i da bi se sprečio potencijalni rast problematičnih kredita (NPL). Ciljevi ove mere su ostvareni jer je učešće NPL u segmentu stambenih kredita smanjeno od uvođenja mere i u aprilu iznosi 1,6% i što pokazuje da je i ova regulatorna reakcija NBS usledila u pravom trenutku i adekvatnom obimu - kažu iz NBS za "Blic Biznis".

Ako je suditi po profitima koje su banke ostvarile, njih ova mera nije pogodila jer su u 2023. godini ostvarile dobit od milijardu i i 44 miliona evra, što je čak 40 odsto više nego u 2022, koja je do sada bila rekordna. Ti podaci pokazuju da su banke drugim mehanizmima, poput kamate na dozvoljeni minus, koja se kretala od 20 pa čak i preko 30 odsto, kao i troškova kredita, nadoknadile ona ograničenja koja im je definisala NBS.

Iz NBS upravo zbog toga kažu da će ovakve anomalije biti sprečene predloženim rešenjima u novom Zakonu.

- Prvi put se uvodi ograničenje kamatnih stopa na kredite, kreditne kartice i dozvoljeno prekoračenje jer će sprečiti upravo ono što je zahtev Direktive EU da se korisnicima naplaćuju previsoke kamate. Svrha ovih ograničenja je, s jedne strane, da spreče da se korisnicima naplaćuju previsoke kamatne stope, a s druge strane da vezivanjem maksimalne kamatne stope za kretanje prosečene ponderisane stope, uz određeni dodatak, spreče nagli rast kamatnih stopa. Ograničenjem i efektivne kamatne stope koja pokazuje ukupnu cenu kredita, banke se sprečavaju i da eventualno zaobiđu ova ograničenja rastom određenih kreditnih naknada. Kada je reč o korisnicima stambenih kredita, naravno da će usvajanje ovih ograničenja imati velike pozitivne posledice po njih, budući da je odluka kojom su ograničene kamate kod ove vrste kredita s promenljivom stopom privremeno, dok je zakonsko ograničenje trajnog karaktera - kažu iz NBS.

Na naše pitanje zašto se NBS odlučila da umesto tržišnih mehanizmima ( smanjivanje kamatnih stopa i jačanje konkurencije) pribegne u ovom trenutku administrativnoj kontroli, odgovaraju:

- NBS se odlučila za ovu delimično administrativnu meru (jer neka ograničenja će biti vezana za prosečnu ponderisanu - tržišnu kamatnu stopu) iz istih razloga zbog kojih se tako odlučilo pre dosta godina u mnogim evropskim ekonomijama poput Irske, Portugala, Finske, Slovenije, Hrvatske, itd.

Nacrt Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga i konkretna rešenja koje je predložila NBS upućen je pre neki dan na adrese svih banaka. One za sada ćute jer je kratko vreme da se o njemu izjašnjavaju. Ostaje da se vidi i kako će u javnoj raspravi reagovati stručna javnost ali i komitenti banaka. To praktično znači da će verovatno neki predlozi NBS pretrpeti izmene ali konačnu ocenu o svemu doneće poslanici, koji u Skupštini treba da usvoje Zakon. Njegova primena bi trebalo da krene, bar prema najavi guvernera Jorgovanke Tabaković, krajem godine, kada istekne trenutna mera o ograničenju kamata na stambene kredite.

Izvor: Srbija Danas/Blic