Зашто је Србија баш у овом тренутку одлучила да ограничи камате? Ево који би одговор банака могао да буде
Народна банка Србије (НБС) и њен гувернер Јоргованка Табаковић послали су свим банкама Нацрт Закона о заштити корисника финансијских услуга, у коме се ограничавању висине каматних стопа на стамбене, потрошачке и готовинске кредите, као и на дозвољени и недозвољени минус на текућем рачуну грађана.
То је први у низу корака који су предвиђени до скупштинског усвајања, укључујући и јавну расправу која ће се водити око нових решења. Овај Закон је изненадио део стручне јавности јер централна финансијска институција, уместо тржишних, посегла је за административним механизмима како би ограничила камате, што је до сада ретко радила. Таква њена интервенција била је уприличена прошле године за стамбене кредите као и за одлагање отплате обавеза током корона-кризе. Због тога али и тренутка у коме се предлаже зачудио је многе, тим пре што се инфлација смирила са 15,1 одсто из 2022. на 4,3 посто јула ове године. При том на снази до краја децембра је и даље административна мера везана за стамбене кредите, где су с обзиром на малу инфлацију, камате на релативно високом нивоу.
Ипак, у НБС кажу да је тај механизам дао ефекте и да је донет у правом тренутку.
- Мера НБС којом је, између осталог, до 31. децембра 2024. године ограничена висина номиналне каматне стопе на стамбене кредите с променљивом каматном стопом, до 200.000 евра, јесте привременог карактера. Донета је у септембру 2023. године у условима наглог и значајног раста ЕУРИБОР-а, с обзиром на то да је 99% стамбених кредита евроиндексирано и да је скоро 85% тих кредита уговорено с променљивом каматном стопом. Ова мера је донета да би се спречило да се нагли раст ЕУРИБОР-а негативно одрази на стандард грађана који отплаћују стамбене кредите (појединим грађанима је за кратко време рата била повећана и преко 50%) и да би се спречио потенцијални раст проблематичних кредита (НПЛ). Циљеви ове мере су остварени јер је учешће НПЛ у сегменту стамбених кредита смањено од увођења мере и у априлу износи 1,6% и што показује да је и ова регулаторна реакција НБС уследила у правом тренутку и адекватном обиму - кажу из НБС за "Блиц Бизнис".
Ако је судити по профитима које су банке оствариле, њих ова мера није погодила јер су у 2023. години оствариле добит од милијарду и и 44 милиона евра, што је чак 40 одсто више него у 2022, која је до сада била рекордна. Ти подаци показују да су банке другим механизмима, попут камате на дозвољени минус, која се кретала од 20 па чак и преко 30 одсто, као и трошкова кредита, надокнадиле она ограничења која им је дефинисала НБС.
Из НБС управо због тога кажу да ће овакве аномалије бити спречене предложеним решењима у новом Закону.
- Први пут се уводи ограничење каматних стопа на кредите, кредитне картице и дозвољено прекорачење јер ће спречити управо оно што је захтев Директиве ЕУ да се корисницима наплаћују превисоке камате. Сврха ових ограничења је, с једне стране, да спрече да се корисницима наплаћују превисоке каматне стопе, а с друге стране да везивањем максималне каматне стопе за кретање просечене пондерисане стопе, уз одређени додатак, спрече нагли раст каматних стопа. Ограничењем и ефективне каматне стопе која показује укупну цену кредита, банке се спречавају и да евентуално заобиђу ова ограничења растом одређених кредитних накнада. Када је реч о корисницима стамбених кредита, наравно да ће усвајање ових ограничења имати велике позитивне последице по њих, будући да је одлука којом су ограничене камате код ове врсте кредита с променљивом стопом привремено, док је законско ограничење трајног карактера - кажу из НБС.
На наше питање зашто се НБС одлучила да уместо тржишних механизмима ( смањивање каматних стопа и јачање конкуренције) прибегне у овом тренутку административној контроли, одговарају:
- НБС се одлучила за ову делимично административну меру (јер нека ограничења ће бити везана за просечну пондерисану - тржишну каматну стопу) из истих разлога због којих се тако одлучило пре доста година у многим европским економијама попут Ирске, Португала, Финске, Словеније, Хрватске, итд.
Нацрт Закона о заштити корисника финансијских услуга и конкретна решења које је предложила НБС упућен је пре неки дан на адресе свих банака. Оне за сада ћуте јер је кратко време да се о њему изјашњавају. Остаје да се види и како ће у јавној расправи реаговати стручна јавност али и комитенти банака. То практично значи да ће вероватно неки предлози НБС претрпети измене али коначну оцену о свему донеће посланици, који у Скупштини треба да усвоје Закон. Његова примена би требало да крене, бар према најави гувернера Јоргованке Табаковић, крајем године, када истекне тренутна мера о ограничењу камата на стамбене кредите.
Извор: Србија Данас/Блиц
