Život u Švajcarskoj je med i mleko! I to sve zbog ekonomske konkurentnosti!

Švajcarska je zemlja u srednjoj Evropi koja je poznata po svojoj različitoj etničkoj strukturi, efikasnom federalnom uređenju, snežnim planinama, satovima i čokoladama, ali uz sve to, Švajcarska prednjači po merilima ekonomske razvijenosti i visokom nivou blagostanja svojih građana. Naciju u Alpima naseljava nešto više od 8 miliona stanovnika, a BDP po glavi iznosi 80 675.3 $ što je svrstava na treće mesto na svetu.

Rumuni i Bugari nepoželjni u Švajcarskoj: Vlada u Bernu OGRANIČAVA izdavanje radnih dozvola!

Ove zemlje imaju najveće rezerve zlata na svetu: Srbija PRVA na Balkanu!

Po visini nominalnog BDP-a (oko 660 milijardi dolara) Švajcarska se nalazi na 19. mestu, a njen BDP čini 0.42% svetskog BDP-a što je fenomenalan rezultat s obzirom na relativno mali broj stanovnika i manju površinu teritorije (41 285 kilometara kvadratnih). Švacarski BDP zadnjih pet godina uglavnom raste do visine od 1% no ponekad se zna dogoditi i neki lagani pad kao rezultat svetskih kretanja.

Švajcarska ekonomija je jedna od najstabilnijih na svetu zahvaljujući uspešnoj politici dugoročne monetarne sigurnosti i političkoj stabilnosti koje su Švajcarsku učinile obećanom zemljom za investitore iz celog sveta. Prema indeksu ekonomske slobode Švajcarska se nalazi na 4. mestu na svetu. Prema Indeksu ljudskog napretka, snežna zemlja se nalazi na 2. mestu na svetu odmah nakon Norveške. Prema Indeksu o globalnoj konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma (WEF) švajcarska privreda je najkonkurentnija na svetu. 

U čemu je tajna? Države s možda većim potencijalima od Švajcarske, poput Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Nemačke, Luksemburga, Kine, Indije i drugih, ostale su iza nje. Treba istaći da se ekonomska konkurentnost država meri Indeksom globalne konkurentnosti koji je prikazan u Izveštaju o globalnoj konkurentnosti. Indeks meri nacionalnu konkurentnost država definisanu kao set institucija, politika i faktora koji određuju nivo produktivnosti i nivo blagostanja građana. Rezultati se temelje na: anketi privrednika u 14 000 poduzeća širom sveta , statističkim podacima 2015. i 2016., podacima međunarodnih organizacija: Svetske banke, OECD-a, MMF-a, WHO-a, UNESCO-a,..., uključuje 98% svetskog BDP-a.

Indeks globalne konkurentnosti sastoji se od 12 stubova. 12 stubova konkurentnosti je podeljeno na tri podindeksa: osnovni uslovi, povećanje efikasnosti i inovacije i sofisticiranost. U osnovne uslove spadaju: institucije, infrastruktura, makroekonomsko okruženje, zdravstvo i osnovno osiguranje. U povećanje efikasnosti ubrajaju se: više obrazovanje i trening, efikasnost tržišta roba, efikasnost tržišta rada, razvoj finansijskog tržišta, tehnološka spremnost i veličina tržišta. U inovacije i sofisticiranost spadaju: poslovna sofisticiranost i inovativnost.

Najkonkurentnije države sveta 2016.-2017. su: Švajcarska, Singapur, SAD, Holandija, Nemačka, Švedska, Velika Britanija, Japan, Finska.  Srbija je na 66. mestu i lošije je rangirana od Hrvatske, Crne Gore, Makedonije, Mađarske, Bugarske i Rumunije. Vodeća zemlja Švajcarska zaslužuje biti istaknuta jer ona može biti primer za ostatak sveta. 

Dakle, osmu godinu zaredom Švajcarska Konfederacija je vodeća zemlja sveta po Indeksu globalne konkurentnosti ostvarujući još bolji rezultat nego prethodnih godina. Država u Alpima ostvarila je ocenu 5.8 od mogućih 7. Premda njene performanse ostaju većinom nepromenjene u odnosu na prošlu godinu, malo poboljšanje rezultata znači da Švajcarska ostvaruje najveći rezultat prema indeksu globalne konkurentnosti od uvođenja sadašnje metodologije 2007. Zemlja se nalazi u top 10 od 12 stubova konkurentnosti i na čelu je u četiri od njih: efikasnost tržišta rada, poslovna sofisticiranost, inovativnost i tehnološka spremnost (po prvi put). 

Švajcarska nedvojbeno poseduje jedan od svetskih najplodonosnijih inovacijskih ekosistema, kombinujući vrlo pogodnu politiku okoline i infrastrukture, akademske izvrsnosti i neprikosnoven kapacitet privlačenja najboljih talenata, i velike višenacionalne korporacije koje su često predvodnice u svom sektoru kao i gustu mrežu malih i srednjih poduzeća duž sektora koji imaju reputaciju za kvalitetu i stremljenje ka inovaciji. Nadalje, intenzivna saradnja između akademskog i poslovnog sveta doprinosi inovativnim proizvodima s komercijalnim aplikacijama. Među relativnim slabostima države su istrajna i sve dublja deflacija (1.1% 2015.), relativni manjak tržišne kompetitivnosti, smetnje poslovnom stvaralaštvu, relativno visoke barijere za ulazak, i niske nivoe ženske zastupljenosti u radnoj snazi u poređenju s drugim naprednim privredama.

Švajcarska je zauzela 4. mesto na svetu prema Indeksu ekonomske slobode zbog svoje otvorenosti prema spoljnoj trgovini i investicijama. Švajcarska država podstiče razvoj dinamične i otporne privrede. Sa ispravnim regulatornim uređenjem i minimalnim barijerama za preduzetnički rast švajcarske privrede je najkonkurentnije na svetu. Makroekonomska stabilnost i izuzetno razvijeni finansijski sektor osiguravaju Švajcarskoj poziciju globalnog finansijskog čvorišta koje niko ne može ignorisati. Trenutno oko 28% svetskih finansijskih sredstava koja se nalaze izvan države porekla, čuvaju se u Švajcarskoj. 2009. švajcarske banke upravljale su s 5.4 biliona švajcarskih franaka. 

Švajcarci imaju dobro osigurana vlasnička prava (uključujući intelektualno vlasništvo), fleksibilne regulacije tržišta rada i izostanak korupcije pa svi ti segmenti zajedno promovišu i podstiču bavljenje preduzetništvom i privatnu inicijativu. Trošak zapošljavanja radnika je umeren, ali otpuštanje radnika može biti skupo za poslodavce. Stopa nezaposlenosti 2016. iznosila je samo 3.4%. Veličina radne snage iznosi 5.1 miliona Švajcaraca.

Uopšteno, Švajcarska je postala država blagostanja zbog svoje istorije tokom koje je uvek u ratovima držala neutralnost, ali i svoju nezavisnost i suverenitet od svake spoljne sile. Istovremeno uvek i stalno je bila otvorena saradnji sa drugim državama i narodima. Nije se pridružila Ujedinjenim nacijama do 2002., a dva referenduma o pridruženju Europskoj uniji su propala. Federalno državno uređenje široko raspršuje o vlasti i moći, a izvršnu vlast, tj. vladu čini sedam članova Federalnog veća. 

Švajcarska je 2015. izvezla robe u vrednosti od 279 milijardi dolara, a uvezla robe u vrednosti od 261 milijarde dolara što je pozitivan trgovinski balans od 18 milijardi dolara. Švajcarska najviše izvozi proizvoda na bazi zlata i dragulja (65.3 milijarde dolara), pakovanih lekova (31.9 milijardi dolara), satova od običnog ili plemenitog metala, elektroniku, itd. Najviše uvozi upravo sličnu robu koju i izvozi. Najvažniji švajcarski trgovinski partneri su Nemačka, Italija, Francuska, SAD... 

Godine 2015. udeo švajcarskog BDP po sektorima činili su: tercijarni (uslužni) sektor 72.6%, industrija 26.7% i poljoprivreda 0.8%. Znatne prihode Švajcarska dobija od turizma. Zemlja je maksimalno dobro iskoristila svoj reljefni položaj i klimu koja pogoduje zimskim radostima. Sneg i led Švajcarci su znali ekonomski iskoristiti i unovčiti. Zemlja poseduje razvijenu turističku infrastrukturu posebno u planinskim regijama i gradovima. Zahvaljujući prirodnim predispozicijama i sagrađenoj infrastrukturi te razvijenim uslužnim delatnostima, Švajcarska čini prvoklasnu zimsku turističku destinaciju. 2010. procenjeno je da zarada od turizma uključujući prometne usluge iznosi 35.5 milijardi švajcarskih franaka što iznosi 33 milijarde evra. 

Težište oporezivanja u Švajcarskoj je na lokalnim nivoima vlasti (kantonima). Federalna stopa poreza na dobit iznosi 11.5%, a federalna korporativna stopa poreza iznosi 8.5%. Ukupni poreski teret jednak je iznosu od 27.1% ukupne domaće zarade. Javni dug iznosi 45.6% nacionalnog BDP-a. Vlada može intervenisati ako smatra da dolazi do monopolističkih cena. Kontrola cena i marži postoji za sve poljoprivredne proizvode dok za druge proizvode i usluge švajcarska vlada deli slobode u sukladu sa politikom Europske unije.

Švajcarska može da zahvali na svom uspehu nizu razloga. Vrlo značajni su povoljni historijski uslovi i njen geostrateški položaj u srcu Evrope. Unutrašnje federalno političko uređenje koje je decentralizovano značajno je doprinelo efikasnosti vlasti i snažnim institucijama. Većina odluka se donosi na lokalnim nivoima. Švajcarska, za razliku od većine evropskih zemalja, nema masivnu birokratiju, a glasači imaju ogromnu snagu. To znači i mogućnost glasanja građana o javnoj potrošnji, ali i ostalim pitanjima od javnog interesa. 

Osim toga, vlada je jednako odgovorna na svim nivoima vlasti. U Švajcarskoj nema političkih manipulacija kao u drugim državama pa ljudi koji vode zemlju su i istaknuti odnosno uspešni u svom izvan političkom delovanju. Npr. sadašnji federalni kancelar Valter Turnher je i uspešan fizičar i diplomata. Takođe, Švajcarcima pomaže i njihova kultura koja je heterogena i pod uticajem Italije, Nemačke, Francuske. Ono što definiše kulturu Švajcaraca su umerenost i racionalnost, uopšteni stavovi i razmatranja, osobito u poslovnom pogledu i realnost u svakom smislu. „Summa summarum“, švajcarski kapitalistički ekonomski tržišni model pokazao se kao izvrstan i fleksibilan te prilagodljiv promenama u okruženju i izazovima koje položaj u središtu Evrope donosi, a po svemu sudeći tako će se i dalje nastaviti.