Живот у Швајцарској је мед и млеко! И то све због економске конкурентности!

Швајцарска је земља у средњој Европи која је позната по својој различитој етничкој структури, ефикасном федералном уређењу, снежним планинама, сатовима и чоколадама, али уз све то, Швајцарска предњачи по мерилима економске развијености и високом нивоу благостања својих грађана. Нацију у Алпима насељава нешто више од 8 милиона становника, а БДП по глави износи 80 675.3 $ што је сврстава на треће место на свету.

Румуни и Бугари непожељни у Швајцарској: Влада у Берну ОГРАНИЧАВА издавање радних дозвола!

Ове земље имају највеће резерве злата на свету: Србија ПРВА на Балкану!

По висини номиналног БДП-а (око 660 милијарди долара) Швајцарска се налази на 19. месту, а њен БДП чини 0.42% светског БДП-а што је феноменалан резултат с обзиром на релативно мали број становника и мању површину територије (41 285 километара квадратних). Швацарски БДП задњих пет година углавном расте до висине од 1% но понекад се зна догодити и неки лагани пад као резултат светских кретања.

Швајцарска економија је једна од најстабилнијих на свету захваљујући успешној политици дугорочне монетарне сигурности и политичкој стабилности које су Швајцарску учиниле обећаном земљом за инвеститоре из целог света. Према индексу економске слободе Швајцарска се налази на 4. месту на свету. Према Индексу људског напретка, снежна земља се налази на 2. месту на свету одмах након Норвешке. Према Индексу о глобалној конкурентности Светског економског форума (WEF) швајцарска привреда је најконкурентнија на свету. 

У чему је тајна? Државе с можда већим потенцијалима од Швајцарске, попут Сједињених Америчких Држава, Велике Британије, Немачке, Луксембурга, Кине, Индије и других, остале су иза ње. Треба истаћи да се економска конкурентност држава мери Индексом глобалне конкурентности који је приказан у Извештају о глобалној конкурентности. Индекс мери националну конкурентност држава дефинисану као сет институција, политика и фактора који одређују ниво продуктивности и ниво благостања грађана. Резултати се темеље на: анкети привредника у 14 000 подузећа широм света , статистичким подацима 2015. и 2016., подацима међународних организација: Светске банке, ОЕЦД-а, ММФ-а, WHO-a, УНЕСЦО-а,..., укључује 98% светског БДП-а.

Индекс глобалне конкурентности састоји се од 12 стубова. 12 стубова конкурентности је подељено на три подиндекса: основни услови, повећање ефикасности и иновације и софистицираност. У основне услове спадају: институције, инфраструктура, макроекономско окружење, здравство и основно осигурање. У повећање ефикасности убрајају се: више образовање и тренинг, ефикасност тржишта роба, ефикасност тржишта рада, развој финансијског тржишта, технолошка спремност и величина тржишта. У иновације и софистицираност спадају: пословна софистицираност и иновативност.

Најконкурентније државе света 2016.-2017. су: Швајцарска, Сингапур, САД, Холандија, Немачка, Шведска, Велика Британија, Јапан, Финска.  Србија је на 66. месту и лошије је рангирана од Хрватске, Црне Горе, Македоније, Мађарске, Бугарске и Румуније. Водећа земља Швајцарска заслужује бити истакнута јер она може бити пример за остатак света. 

Дакле, осму годину заредом Швајцарска Конфедерација је водећа земља света по Индексу глобалне конкурентности остварујући још бољи резултат него претходних година. Држава у Алпима остварила је оцену 5.8 од могућих 7. Премда њене перформансе остају већином непромењене у односу на прошлу годину, мало побољшање резултата значи да Швајцарска остварује највећи резултат према индексу глобалне конкурентности од увођења садашње методологије 2007. Земља се налази у топ 10 од 12 стубова конкурентности и на челу је у четири од њих: ефикасност тржишта рада, пословна софистицираност, иновативност и технолошка спремност (по први пут). 

Швајцарска недвојбено поседује један од светских најплодоноснијих иновацијских екосистема, комбинујући врло погодну политику околине и инфраструктуре, академске изврсности и неприкосновен капацитет привлачења најбољих талената, и велике вишенационалне корпорације које су често предводнице у свом сектору као и густу мрежу малих и средњих подузећа дуж сектора који имају репутацију за квалитету и стремљење ка иновацији. Надаље, интензивна сарадња између академског и пословног света доприноси иновативним производима с комерцијалним апликацијама. Међу релативним слабостима државе су истрајна и све дубља дефлација (1.1% 2015.), релативни мањак тржишне компетитивности, сметње пословном стваралаштву, релативно високе баријере за улазак, и ниске нивое женске заступљености у радној снази у поређењу с другим напредним привредама.

Швајцарска је заузела 4. место на свету према Индексу економске слободе због своје отворености према спољној трговини и инвестицијама. Швајцарска држава подстиче развој динамичне и отпорне привреде. Са исправним регулаторним уређењем и минималним баријерама за предузетнички раст швајцарске привреде је најконкурентније на свету. Макроекономска стабилност и изузетно развијени финансијски сектор осигуравају Швајцарској позицију глобалног финансијског чворишта које нико не може игнорисати. Тренутно око 28% светских финансијских средстава која се налазе изван државе порекла, чувају се у Швајцарској. 2009. швајцарске банке управљале су с 5.4 билиона швајцарских франака. 

Швајцарци имају добро осигурана власничка права (укључујући интелектуално власништво), флексибилне регулације тржишта рада и изостанак корупције па сви ти сегменти заједно промовишу и подстичу бављење предузетништвом и приватну иницијативу. Трошак запошљавања радника је умерен, али отпуштање радника може бити скупо за послодавце. Стопа незапослености 2016. износила је само 3.4%. Величина радне снаге износи 5.1 милиона Швајцараца.

Уопштено, Швајцарска је постала држава благостања због своје историје током које је увек у ратовима држала неутралност, али и своју независност и суверенитет од сваке спољне силе. Истовремено увек и стално је била отворена сарадњи са другим државама и народима. Није се придружила Уједињеним нацијама до 2002., а два референдума о придружењу Еуропској унији су пропала. Федерално државно уређење широко распршује о власти и моћи, а извршну власт, тј. владу чини седам чланова Федералног већа. 

Швајцарска је 2015. извезла робе у вредности од 279 милијарди долара, а увезла робе у вредности од 261 милијарде долара што је позитиван трговински баланс од 18 милијарди долара. Швајцарска највише извози производа на бази злата и драгуља (65.3 милијарде долара), пакованих лекова (31.9 милијарди долара), сатова од обичног или племенитог метала, електронику, итд. Највише увози управо сличну робу коју и извози. Најважнији швајцарски трговински партнери су Немачка, Италија, Француска, САД... 

Године 2015. удео швајцарског БДП по секторима чинили су: терцијарни (услужни) сектор 72.6%, индустрија 26.7% и пољопривреда 0.8%. Знатне приходе Швајцарска добија од туризма. Земља је максимално добро искористила свој рељефни положај и климу која погодује зимским радостима. Снег и лед Швајцарци су знали економски искористити и уновчити. Земља поседује развијену туристичку инфраструктуру посебно у планинским регијама и градовима. Захваљујући природним предиспозицијама и саграђеној инфраструктури те развијеним услужним делатностима, Швајцарска чини првокласну зимску туристичку дестинацију. 2010. процењено је да зарада од туризма укључујући прометне услуге износи 35.5 милијарди швајцарских франака што износи 33 милијарде евра. 

Тежиште опорезивања у Швајцарској је на локалним нивоима власти (кантонима). Федерална стопа пореза на добит износи 11.5%, а федерална корпоративна стопа пореза износи 8.5%. Укупни порески терет једнак је износу од 27.1% укупне домаће зараде. Јавни дуг износи 45.6% националног БДП-а. Влада може интервенисати ако сматра да долази до монополистичких цена. Контрола цена и маржи постоји за све пољопривредне производе док за друге производе и услуге швајцарска влада дели слободе у сукладу са политиком Еуропске уније.

Швајцарска може да захвали на свом успеху низу разлога. Врло значајни су повољни хисторијски услови и њен геостратешки положај у срцу Европе. Унутрашње федерално политичко уређење које је децентрализовано значајно је допринело ефикасности власти и снажним институцијама. Већина одлука се доноси на локалним нивоима. Швајцарска, за разлику од већине европских земаља, нема масивну бирократију, а гласачи имају огромну снагу. То значи и могућност гласања грађана о јавној потрошњи, али и осталим питањима од јавног интереса. 

Осим тога, влада је једнако одговорна на свим нивоима власти. У Швајцарској нема политичких манипулација као у другим државама па људи који воде земљу су и истакнути односно успешни у свом изван политичком деловању. Нпр. садашњи федерални канцелар Валтер Турнхер је и успешан физичар и дипломата. Такође, Швајцарцима помаже и њихова култура која је хетерогена и под утицајем Италије, Немачке, Француске. Оно што дефинише културу Швајцараца су умереност и рационалност, уопштени ставови и разматрања, особито у пословном погледу и реалност у сваком смислу. „Summa summarum“, швајцарски капиталистички економски тржишни модел показао се као изврстан и флексибилан те прилагодљив променама у окружењу и изазовима које положај у средишту Европе доноси, а по свему судећи тако ће се и даље наставити.