Ajkule iz dubina mora imaju poseban vid

Ove ajkule imaju veću gustinu ćelija osetljivih na svetlost u svojim mrežnjačama, a neke vrste su čak razvili i druge vizuelne adaptacije koje im pomažu da vide svetlucava svetla koja oni koriste kao signale jedni ka drugima. Oni služe da pronađu plen maskirane, u delu mora gde prodire vrlo malo svetlosti, objavljeno je 6.avgusta u studiji u časopisu PLOS ONE.

"Postoji oko 50 različitih vrsta ajkula koje su u stanju da proizvedu svetlost – a to je oko 10 procenata svih trenutno poznatih ajkula", rekao je istraživač studije Đulijen Klejs, biolog na katoličkom Univerzitetu u Luvenu u Belgiji.

Životinje žive na dubini i od oko 200 do 1.000 metara. Ovaj mračni deo mora koji se zove mesopelagic ili "zona sumraka", je prostor gde samo slaba sunčeva svetlost može da dopre.

Klejs i njegove kolege nedavno su pokazali da nekoliko vrsta ajkula bioluminescentnih koristi veoma složen mehanizam koji uključuje hormone, za razliku od mozga čija signalizacija se vrši putem hemije kao što melatonin, koje koristi mnoge ribe koje sjaje.

Naučnici su saznali da životinje koriste sopstvenu svetlost da se kamufliraju protiv predatora koji je nalaze ispod njih tako što se spajaju sa suncem odozgo, rekao je Klejs za Live Science. On je takođe utvrdio da su neke vrste "svetlećih - sabljarki" imaju i bodlje koje im služe za odbranu od predatora.

Pored kamuflaže i zaštite, ajkule koriste svetlost da prepoznaju i druge članove svojih vrste kako bi pronašli partnere za lov ili prijatelje. Na primer, svetleće ajkule proizvode svetlo svojim organima za parenje koji im pomažu da pronađu jedni druge u mraku, rekao je Klejs.