Ајкуле из дубина мора имају посебан вид

Ове ајкуле имају већу густину ћелија осетљивих на светлост у својим мрежњачама, а неке врсте су чак развили и друге визуелне адаптације које им помажу да виде светлуцава светла која они користе као сигнале једни ка другима. Они служе да пронађу плен маскиране, у делу мора где продире врло мало светлости, објављено је 6.августа у студији у часопису ПЛОС ОНЕ.

"Постоји око 50 различитих врста ајкула које су у стању да произведу светлост – а то је око 10 процената свих тренутно познатих ајкула", рекао је истраживач студије Ђулијен Клејс, биолог на католичком Универзитету у Лувену у Белгији.

Животиње живе на дубини и од око 200 до 1.000 метара. Овај мрачни део мора који се зове месопелагиц или "зона сумрака", је простор где само слаба сунчева светлост може да допре.

Клејс и његове колеге недавно су показали да неколико врста ајкула биолуминесцентних користи веома сложен механизам који укључује хормоне, за разлику од мозга чија сигнализација се врши путем хемије као што мелатонин, које користи многе рибе које сјаје.

Научници су сазнали да животиње користе сопствену светлост да се камуфлирају против предатора који је налазе испод њих тако што се спајају са сунцем одозго, рекао је Клејс за Ливе Сциенце. Он је такође утврдио да су неке врсте "светлећих - сабљарки" имају и бодље које им служе за одбрану од предатора.

Поред камуфлаже и заштите, ајкуле користе светлост да препознају и друге чланове својих врсте како би пронашли партнере за лов или пријатеље. На пример, светлеће ајкуле производе светло својим органима за парење који им помажу да пронађу једни друге у мраку, рекао је Клејс.