"'AL NE SPALI SLAVE, NITI SPOMEN SAVE": Danas se obeležava sećanje na spaljivanje moštiju svetog Save

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju sećanje na spaljenje moštiju Svetog Save, koje su  prenete iz Trnova iz Bugarske u Srbiju, i sahranjene u manastiru Mileševi, zadužbini kralja Vladislava (1234-1243 g.), sinovca Svetoga Save.

POSTRADALI ZA VERU: Pravoslavci slave SVECE koje su Arapi ugušili u pećini svetog Save

U vreme turske tiranije, srpski narod se skupljao kod moštiju svoga Svetitelja, da traži utehu i lek. Mošti Svetoga Save zaista su bile za Srbe nepresušni izvor svakog plemenitog nadahnuća, svakog evanđelskog pregnuća, revnosti, vere, ljubavi, nade, utehe, radosti, okrepljenja.

Ako je srpskoj duši bio potreban lek od neke boljke, nalazila ga je u čudotvornim moštima svog najvećeg Svetitelja i svebrižnog utešitelja.

SRPSKO VEROVANJE NA SAVINDAN: Ako danas ZAGRMI, desiće nam se da...

Ako je srpskoj duši bila potrebna sveta sila, koja zasigurno spasava od svakog greha, od svake muke, od svakog zloduha, ona je tu silu crpla iz svetog groba i svetih moštiju Svetoga Save.

Ako je Srbima, kao narodnoj celini, bila potrebna ma kakva pomoć, oni su je tražili i nalazili u Mileševi kod svoga besmrtnog Svetitelja i čudotvornog Prosvetitelja.

Svakom pravom Srbinu on je bio u svim nevoljama uteha, u svim tugama radost, u svim patnjama sapatnik, u svim gresima izbavitelj, u svim smrtima spasitelj i vaskrsitelj.

Bojeći se da se iz Mileševe, gde počivahu mošti duhovnog oca i duševoditelja celokupnog roda srpskog, ne digne buna na Turke, Sinan paša Beogradski naredi da se telo Svetog Save prenese iz Mileševe u Beograd i spali.

Na čelu turske vojske koja je otišla po telo Svetog Save bio je Ahmet beg Oćuz. Vojska upadne u Mileševu na Veliki Petak 1594. godine, načini pokor, uzme iz kivota telo Svetoga Save i prenese u Beograd Sinan paši. I u subotu, 27. aprila 1594. godine, Sinan paša spali telo Svetog Save u Beogradu, na Vračaru. Plačem i lelekom bi propraćen širom cele srpske zemlje ovaj jezoviti događaj. A jedan nepoznati monah zapisa: “Da se zna kada sažegoše Turci Svetoga Savu, arhiepiskopa srpske i pomorske zemlje, u Beogradu; i načelnik beše vezir Sinan paša, koji bejaše pred vojskom…“.

No, sa spaljivanjem moštiju Svetiteljevih obesni paša agarjanski ne spali Svetitelja, koji osta živ pred prestolom Božjim na nebesima i u srcu i duši svoga naroda na zemlji.

"Učimo da malim i potrebnim budemo zadovoljni" i drugi citati SVETOG SAVE

“Sinan paša vatru pali, telo Svetog Save spali; al’ ne spali slave, niti spomen Save!” – Bogonosni otac naš Sava, apostol i svetitelj Božji, postade posle smrti i mučenik Hristov.