"'АЛ НЕ СПАЛИ СЛАВЕ, НИТИ СПОМЕН САВЕ": Данас се обележава сећање на спаљивање моштију светог Саве
На месту где су спаљене мошти, на Врачару, подигнут је Храм светог Саве.
Српска православна црква и верници данас обележавају сећање на спаљење моштију Светог Саве, које су пренете из Трнова из Бугарске у Србију, и сахрањене у манастиру Милешеви, задужбини краља Владислава (1234-1243 г.), синовца Светога Саве.
ПОСТРАДАЛИ ЗА ВЕРУ: Православци славе СВЕЦЕ које су Арапи угушили у пећини светог Саве
У време турске тираније, српски народ се скупљао код моштију свога Светитеља, да тражи утеху и лек. Мошти Светога Саве заиста су биле за Србе непресушни извор сваког племенитог надахнућа, сваког еванђелског прегнућа, ревности, вере, љубави, наде, утехе, радости, окрепљења.
Ако је српској души био потребан лек од неке бољке, налазила га је у чудотворним моштима свог највећег Светитеља и свебрижног утешитеља.
СРПСКО ВЕРОВАЊЕ НА САВИНДАН: Ако данас ЗАГРМИ, десиће нам се да...
Ако је српској души била потребна света сила, која засигурно спасава од сваког греха, од сваке муке, од сваког злодуха, она је ту силу црпла из светог гроба и светих моштију Светога Саве.
Ако је Србима, као народној целини, била потребна ма каква помоћ, они су је тражили и налазили у Милешеви код свога бесмртног Светитеља и чудотворног Просветитеља.
Сваком правом Србину он је био у свим невољама утеха, у свим тугама радост, у свим патњама сапатник, у свим гресима избавитељ, у свим смртима спаситељ и васкрситељ.
Бојећи се да се из Милешеве, где почиваху мошти духовног оца и душеводитеља целокупног рода српског, не дигне буна на Турке, Синан паша Београдски нареди да се тело Светог Саве пренесе из Милешеве у Београд и спали.
На челу турске војске која је отишла по тело Светог Саве био је Ахмет бег Оћуз. Војска упадне у Милешеву на Велики Петак 1594. године, начини покор, узме из кивота тело Светога Саве и пренесе у Београд Синан паши. И у суботу, 27. априла 1594. године, Синан паша спали тело Светог Саве у Београду, на Врачару. Плачем и лелеком би пропраћен широм целе српске земље овај језовити догађај. А један непознати монах записа: “Да се зна када сажегоше Турци Светога Саву, архиепископа српске и поморске земље, у Београду; и начелник беше везир Синан паша, који бејаше пред војском…“.
Но, са спаљивањем моштију Светитељевих обесни паша агарјански не спали Светитеља, који оста жив пред престолом Божјим на небесима и у срцу и души свога народа на земљи.
"Учимо да малим и потребним будемо задовољни" и други цитати СВЕТОГ САВЕ
“Синан паша ватру пали, тело Светог Саве спали; ал’ не спали славе, нити спомен Саве!” – Богоносни отац наш Сава, апостол и светитељ Божји, постаде после смрти и мученик Христов.