Boškić traga za Sabinom iz Cavtata, a Holanđanin za Nadom iz Ljubljane

"Sad, pod stare dane, želeo bih da ponovo vidim Nadu i da porazgovaram s njom. Da vidim kako je njen život tekao, da li je i ona bila srećna kao ja", pita se 67-ogodišnji Holanđanin Martin Hendriks koji je pre nepunih 50 godina letovao na Jadranskom primorju. I tamo se zaljubio - u izvesnu Nadu Medžić iz Ljubljane. Danas traga za svojom tinejdžerskom simpatijom...

Ni njena baka im nije smetala

Martin Hendriks je penzionisani profesor prirodnih nauka i trenutno živi u selu Bejk En Donk, u holandskoj pokrajini Severni Brabant. Ima dvoje odrasle dece, sina od 37 i ćerku od 35 godina, kao i dvoje unučadi. Supruga, s kojom je bio u srećnom braku, umrla je u 50. godini.

Ipak, njega kopka šta se dešava sa Slovenkom koju je voleo od 1964. kad su se upoznali. On je tada bio na kampovanju, ali se ne seća u kom mestu, prenosi slobodnadalmacija.hr. Nada je tada bila na letovanju sa bakom, dok je Martin sa društvom provodio večeri uz vino i gitare.

- Kad su nam se pogledi sreli, nisam mogao da odvojim oči s nje - toliko me je očarala. Video sam da i ona mene netremice gleda. Skupio sam hrabrost, prišao i pitao smem li da sednem pokraj nje. Sećam se da sam pomislio: "Bože, kako je lepa, tako graciozna i tako lepe plave kose!" Sedeli smo cele noći, moje društvo se polako razilazilo, a i njena baka je otišla na spavanje. Mi smo, pak, ostali kraj logorske vatre čitave noći - priseća se Martin tih dana davne 1964. godine.

Između dvoje mladih planula je ljubav i tih šest nedelja, koliko su proveli zajedno, bilo je, kaže Martin, prekrasno i nezaboravno iskustvo.

Ljubav, vera i - Nada

No, došlo je vreme da se raziđu, da svako ode svojoj kući – on u Holandiju, a ona u glavni grad Slovenije. Hendriks se seća da je Nada tada živela u Linghartovoj ulici u Ljubljani i da je maštala da postane doktorica. Dogovorili su se da se sretnu i sledeće godine. Tako i bi! U tih godinu dana redovno su se dopisivali. Nije tada bilo društvenih mreža i interneta, pa su s nestrpljenjem čekali dolazak poštara. Ponovno su se našli na kampovanju i ponovno su, veli Martin, proveli predivne nedelje zajedno.

Nakon njihovog drugog letovanja, dogovorili su se da će on sledeće zime doći u Sloveniju, u hotel za zimske sportove koji su držali Nadini roditelji i da će raditi kod njih. Seća se da je taj hotel bio negde pored Ljubljane, a Martin, kaže kako, nažalost, nikad nije upoznao Nadine roditelje, nego samo baku, prvog leta.

Međutim, kad je 1966. spakovao stvari spreman da ode stotine kilometara daleko od svog doma zbog ljubavi prema lepoj Nadi, Martinove namere je osujetio njegov otac i nije mu dopustio odlazak u drugu zemlju. Sakrio mu je pasoš jer, kako je potom govorio, nije mogao da dopusti da "luda mlada glava" tek tako ode u nepoznato, nego je želo da mu sin odsluži vojsku i završi fakultet.

Kako tada nije uspeo da se izvuče iz očeve zamke, kontakt s voljenom Nadom godinama je slabio, a pisma su prestala da dolaze. Ne seća se više tačno kako su i na koji način i definitivno prekinuli vezu. Tako je Nada za njega postala nedostižna ljubav.

Sve za ljubav na holandski način

Martina Hendriksa danas muči nezavršena priča koja se zove "Nada Medžić". Upravo zato se javio holandskoj produkcijskoj kući "Kro", koja emituje emisiju “Memories” koja se bavi spajanjem starih prijatelja ili bivših ljubavi, jer ljude zanima što se svih tih godina događalo nekome koga su davno upoznali i kako je tekao njihov život.

– Zbog svega sam bio jako tužan, nemoćan, frustriran, sećam se da sam uništio sva njena pisma i njene slike samo da bih je lakše zaboravio – emotivan je Martin. Njegova priča će sredinom oktobra biti emitovana na holandskoj televiziji.