Бошкић трага за Сабином из Цавтата, а Холанђанин за Надом из Љубљане

"Сад, под старе дане, желео бих да поново видим Наду и да поразговарам с њом. Да видим како је њен живот текао, да ли је и она била срећна као ја", пита се 67-огодишњи Холанђанин Мартин Хендрикс који је пре непуних 50 година летовао на Јадранском приморју. И тамо се заљубио - у извесну Наду Меџић из Љубљане. Данас трага за својом тинејџерском симпатијом...

Ни њена бака им није сметала

Мартин Хендрикс је пензионисани професор природних наука и тренутно живи у селу Бејк Ен Донк, у холандској покрајини Северни Брабант. Има двоје одрасле деце, сина од 37 и ћерку од 35 година, као и двоје унучади. Супруга, с којом је био у срећном браку, умрла је у 50. години.

Ипак, њега копка шта се дешава са Словенком коју је волео од 1964. кад су се упознали. Он је тада био на камповању, али се не сећа у ком месту, преноси слободнадалмација.хр. Нада је тада била на летовању са баком, док је Мартин са друштвом проводио вечери уз вино и гитаре.

- Кад су нам се погледи срели, нисам могао да одвојим очи с ње - толико ме је очарала. Видео сам да и она мене нетремице гледа. Скупио сам храброст, пришао и питао смем ли да седнем покрај ње. Сећам се да сам помислио: "Боже, како је лепа, тако грациозна и тако лепе плаве косе!" Седели смо целе ноћи, моје друштво се полако разилазило, а и њена бака је отишла на спавање. Ми смо, пак, остали крај логорске ватре читаве ноћи - присећа се Мартин тих дана давне 1964. године.

Између двоје младих планула је љубав и тих шест недеља, колико су провели заједно, било је, каже Мартин, прекрасно и незаборавно искуство.

Љубав, вера и - Нада

Но, дошло је време да се разиђу, да свако оде својој кући – он у Холандију, а она у главни град Словеније. Хендрикс се сећа да је Нада тада живела у Linghartovoj улици у Љубљани и да је маштала да постане докторица. Договорили су се да се сретну и следеће године. Тако и би! У тих годину дана редовно су се дописивали. Није тада било друштвених мрежа и интернета, па су с нестрпљењем чекали долазак поштара. Поновно су се нашли на камповању и поновно су, вели Мартин, провели предивне недеље заједно.

Након њиховог другог летовања, договорили су се да ће он следеће зиме доћи у Словенију, у хотел за зимске спортове који су држали Надини родитељи и да ће радити код њих. Сећа се да је тај хотел био негде поред Љубљане, а Мартин, каже како, нажалост, никад није упознао Надине родитеље, него само баку, првог лета.

Међутим, кад је 1966. спаковао ствари спреман да оде стотине километара далеко од свог дома због љубави према лепој Нади, Мартинове намере је осујетио његов отац и није му допустио одлазак у другу земљу. Сакрио му је пасош јер, како је потом говорио, није могао да допусти да "луда млада глава" тек тако оде у непознато, него је жело да му син одслужи војску и заврши факултет.

Како тада није успео да се извуче из очеве замке, контакт с вољеном Надом годинама је слабио, а писма су престала да долазе. Не сећа се више тачно како су и на који начин и дефинитивно прекинули везу. Тако је Нада за њега постала недостижна љубав.

Све за љубав на холандски начин

Мартина Хендрикса данас мучи незавршена прича која се зове "Нада Меџић". Управо зато се јавио холандској продукцијској кући "Кро", која емитује емисију “Мемориес” која се бави спајањем старих пријатеља или бивших љубави, јер људе занима што се свих тих година догађало некоме кога су давно упознали и како је текао њихов живот.

– Због свега сам био јако тужан, немоћан, фрустриран, сећам се да сам уништио сва њена писма и њене слике само да бих је лакше заборавио – емотиван је Мартин. Његова прича ће средином октобра бити емитована на холандској телевизији.