Britanski premijer traži od Obame podatke o Fejsbuk i Gugl korisnicima
LONDON - Samo dan nakon što je u Parizu podržao slobodu govora, britanski premijer Dejvid Kameron je zatražio ukidanje onoga zbog čega je sa još oko 40 svetskih lidera marširao u Francuskoj.
On je najavio da u Britaniji više neće postojati privatnost onlajn prepiske, a danas će od predsednika Baraka Obame tražiti da američke digitalne kompanije pokažu veću kooperativnost prema britanskim tajnim službama.
Bilo je samo pitanje vremena kada će zvaničnici iskoristiti masakr u redakciji satiričnog časopisa “Šarli ebdo” da bi opravdali nadzor komunikacija na Internetu u ime borbe protiv terorizma. Kameron će na zvaničnom sastanku sa Obamom lobirati da korporacije poput "Gugla" ili "Fejsbuka" ustupaju agentima sa druge strane Atlantika tražene informacije o aktivnosti surfera.
Šef Dauning strita smatra da digitalnim džinovima ne sme da bude dozvoljeno da "zaključavaju" elektronska pisma svojih korisnika tako da se ona više ne mogu otvoriti čak ni uz pomoć sudskog naloga jer ni same kompanije više nemaju "ključeve".
Američko ministarstvo pravde nedavno je zatražilo nešto slično, ali im molba nije uslišena. Sve zastupljenija enkripcija usledila je nakon što je uzbunjivač Edvard Snouden 2013. otkrio da Nacionalna bezbednosna agencija sprovodi masovni nadzor nad komunikacijom na Internetu u SAD i inostranstvu. Ponekad se to radi uz sudski nalog, pa su “Epl” i “Jahu” dužni da predaju prepisku korisnika, ali nekada se priključuje na optičke kablove kompanija bez znanja Silicijumske doline i jednostavno uzima šta joj treba.
U strahu da ne izgube korisnike, prenosi “Politika”, kalifornijske firme počele su da osmišljavaju programe koje jamče da ni one same ne mogu da pročitaju šta pišu ili pretražuju njihovi korisnici , pa takve podatke ne mogu da proslede obaveštajcima čak i kada imaju sudske naloge. Aplikacija “vocap” kompanije Marka Zakerberga funkcioniše po tom principu.
Obama i Kameron su u zajedničkom tekstu objavljenom u londonskom "Tajmsu" poručili da nastavljaju da se bore protiv terorizma i čuvaju svoje vrednosti slobode izražavanja. Nije jasno samo koliko je ta njihova kontrola Interneta dobra, kad i pored svih mera opreza i kontrole NSA nije uspela da spreči krvavi masakr u Bostonu 2013. godine u toku maratona. Slična praksa britanskih i francuskih obaveštajaca nije uspela da spreči upad ekstremista u redakciju “Šarli ebdo” i ubistvo 12 ljudi, kao i kasniji napad na prodavnicu košer hrane kada su stradale 4 osobe.
Britanija ima slobodne medije, ali treba podsetiti na slučaj od pre dve godine kada su vladini zvaničnici tražili od “Gardijana” da im preda sve materijale dobijene od Sbnoudena pod izgovorom da bi njihovo objavljivanje moglo da ugrozi bezbednost građana. Kameron je izjavio da u eri terorizma ne sme i ne treba da postoji bilo šta na svetskoj mreži čemu država ne može da pristupi, iako nema dokaza da su pariski teroristi uopšte koristili šifrovane mejlove.
Snouden je pokazao da su na meti NSA i britanskih službi pre svega nedužni građani koji nemaju nikakve veze sa terorizmom. Tome treba dodati i činjenicu da se ne zna da li je NSA sprečila ijedan teroristički napad svojim metodama, pa je jasno da je uhođenje na Internetu kršenje prava na privatnost i izražavanje građana koja su svetinja zapadnog sveta.
Ima li kraja hipokriziji?
Upravo SAD, Britanija i druge zapadne zemlje prve osuđuju nedemokratske države koje na Internetu špijuniraju svoje građane ili sprovode cenzuru na svetskoj mreži.
Kao najgora autokratija osuđivana je Turska kada je njen tadašnji premijer, a sada predsednik, Redžep Tajip Erdogan na neko vreme ugasio “Jutjub” jer su se na ovom servisu pojavili snimci kompromitujući po njegove ministre. Ismevan je i ruski predsednik Vladimir Putin kada je kazao da će njegova zemlja ukinuti Internet, stvoriti sopstvenu mrežu i preuzeti kontrolu nad svim sajtovima sa domenom .ru.
Mađarski premijer Viktor Orban najoštrije je osuđivan kada je bezuspešno hteo da uvede porez na korišćenje Interneta. Na kraju, Kina je stalno na meti napada jer cenzuriše sajtove, posebno elektronske strane zapadnih medija.
Kritika je sada usmerena na Kamerona pa mu mediji uglavnom poručuju da enkripcija štiti i od upada u zdravstvene kartone, bankovne račune i krađe poslovnih podataka. Premijeru bi se ironično moglo poručiti da u SAD ne traži pomoć od kompanija jer one možda stvarno i ne mogu da uđu kroz jednom zamandaljena digitalna vrata, ali da se zato obavezno obrati tamošnjim agentima jer se veruje da nema tog koda koji NSA pre ili kasnije ne može da razbije.
