Британски премијер тражи од Обаме податке о Фејсбук и Гугл корисницима
ЛОНДОН - Само дан након што је у Паризу подржао слободу говора, британски премијер Дејвид Камерон је затражио укидање онога због чега је са још око 40 светских лидера марширао у Француској.
Он је најавио да у Британији више неће постојати приватност онлајн преписке, а данас ће од председника Барака Обаме тражити да америчке дигиталне компаније покажу већу кооперативност према британским тајним службама.
Било је само питање времена када ће званичници искористити масакр у редакцији сатиричног часописа “Шарли ебдо” да би оправдали надзор комуникација на Интернету у име борбе против тероризма. Камерон ће на званичном састанку са Обамом лобирати да корпорације попут "Гугла" или "Фејсбука" уступају агентима са друге стране Атлантика тражене информације о активности сурфера.
Шеф Даунинг стрита сматра да дигиталним џиновима не сме да буде дозвољено да "закључавају" електронска писма својих корисника тако да се она више не могу отворити чак ни уз помоћ судског налога јер ни саме компаније више немају "кључеве".
Америчко министарство правде недавно је затражило нешто слично, али им молба није услишена. Све заступљенија енкрипција уследила је након што је узбуњивач Едвард Сноуден 2013. открио да Национална безбедносна агенција спроводи масовни надзор над комуникацијом на Интернету у САД и иностранству. Понекад се то ради уз судски налог, па су “Епл” и “Јаху” дужни да предају преписку корисника, али некада се прикључује на оптичке каблове компанија без знања Силицијумске долине и једноставно узима шта јој треба.
У страху да не изгубе кориснике, преноси “Политика”, калифорнијске фирме почеле су да осмишљавају програме које јамче да ни оне саме не могу да прочитају шта пишу или претражују њихови корисници , па такве податке не могу да проследе обавештајцима чак и када имају судске налоге. Апликација “воцап” компаније Марка Закерберга функционише по том принципу.
Обама и Камерон су у заједничком тексту објављеном у лондонском "Тајмсу" поручили да настављају да се боре против тероризма и чувају своје вредности слободе изражавања. Није јасно само колико је та њихова контрола Интернета добра, кад и поред свих мера опреза и контроле НСА није успела да спречи крвави масакр у Бостону 2013. године у току маратона. Слична пракса британских и француских обавештајаца није успела да спречи упад екстремиста у редакцију “Шарли ебдо” и убиство 12 људи, као и каснији напад на продавницу кошер хране када су страдале 4 особе.
Британија има слободне медије, али треба подсетити на случај од пре две године када су владини званичници тражили од “Гардијана” да им преда све материјале добијене од Сбноудена под изговором да би њихово објављивање могло да угрози безбедност грађана. Камерон је изјавио да у ери тероризма не сме и не треба да постоји било шта на светској мрежи чему држава не може да приступи, иако нема доказа да су париски терористи уопште користили шифроване мејлове.
Сноуден је показао да су на мети НСА и британских служби пре свега недужни грађани који немају никакве везе са тероризмом. Томе треба додати и чињеницу да се не зна да ли је НСА спречила иједан терористички напад својим методама, па је јасно да је ухођење на Интернету кршење права на приватност и изражавање грађана која су светиња западног света.
Има ли краја хипокризији?
Управо САД, Британија и друге западне земље прве осуђују недемократске државе које на Интернету шпијунирају своје грађане или спроводе цензуру на светској мрежи.
Као најгора аутократија осуђивана је Турска када је њен тадашњи премијер, а сада председник, Реџеп Тајип Ердоган на неко време угасио “Јутјуб” јер су се на овом сервису појавили снимци компромитујући по његове министре. Исмеван је и руски председник Владимир Путин када је казао да ће његова земља укинути Интернет, створити сопствену мрежу и преузети контролу над свим сајтовима са доменом .ру.
Мађарски премијер Виктор Орбан најоштрије је осуђиван када је безуспешно хтео да уведе порез на коришћење Интернета. На крају, Кина је стално на мети напада јер цензурише сајтове, посебно електронске стране западних медија.
Критика је сада усмерена на Камерона па му медији углавном поручују да енкрипција штити и од упада у здравствене картоне, банковне рачуне и крађе пословних података. Премијеру би се иронично могло поручити да у САД не тражи помоћ од компанија јер оне можда стварно и не могу да уђу кроз једном замандаљена дигитална врата, али да се зато обавезно обрати тамошњим агентима јер се верује да нема тог кода који НСА пре или касније не може да разбије.
