OTKRIVAMO: Da li je moguće da dođe do rata u EU zbog izlaska Velike Britanije?!

Nakon Drugog Svetskog rata koji je završen 1945. godine usledio je period oporavka posleratne Evrope. Tačan broj žrtava Drugog svetskog rata i dalje nam ostaje nepoznat. Govori se jedino o okvirnim brojkama. Procene su da se radi o 55 miliona ljudi. Nakon okupacije Nemačke od strane saveznika: Amerikanaca, Britanaca, Francuza i Sovjeta, mnogo toga je počelo da se menja u Evropi. Ubrzo su u prvi plan isplivale ozbiljne ideološke nesuglasice između zapadnih saveznika (SAD, V. Britanija, Francuska) s jedne, i Sovjetskog Saveza sa druge strane.

Amerikanci su nakon rata počeli da ulažu velika sredstva u oporavak posleratne Evrope, no, ideja je bila i ta da se ojača američki uticaj u Zapadnoj Evropi, kako bi ona parirala i mogla da odgovori na eventualnu sovjetsku pretnju. Reč je o takozvanom Maršalovom planu. Ovim ekonomsko-političkim uticajem, SAD su ojačale države Beneluksa, SR Nemačku i Francusku.

ŠKOTSKA ODLUČNA: Želi definitivno da ostane u Evropskoj uniji!

Nakon svega što se dešavalo tokom rata u Evropi i sve što je rat sa sobom doneo, a to su strahote, ubijanja, genocidi, Holokaust počinjen nad Jevrejima, koncentracioni logori itd, Evropa je težila ideji da se takve strahote više nikada ne ponove. Tome u prilog je išla i ideja za osnivanjem Evropske zajednice za ugalj i čelik. Evropska zajednica za ugalj i čelik (oformljena 1951, a koju su činile: Zapadna Nemačka, Francuska, Italija i zemlje Beneluksa) je bila inicijalna kapisla za dalje ujedinjenje Evrope.

Prva carinska unija, koja se izvorno zvala Evropska ekonomska zajednica, osnovana je Rimskim ugovorom 1957, a implementirana 1. januara 1958. Kasnije se promenila u Evropsku zajednicu, koja je sada „prvi stub“ Evropske unije. EU se razvila od trgovačkog sistema do ekonomskog i političkog partnerstva i na taj način čvršće povezala i ujedinila evropske narode u ideji zajedničke koegzistencije.

PREMIJER BELGIJE: Evropljani su razočarani Evropskom unijom

Glavna pitanja sa kojima se Evropska unija u ovom trenutku bavi jeste njeno proširenje na jug i istok, odnosi sa Sjedinjenim Američkim Državama, revizija pravila Pakta za stabilnost i ratifikacija Ustava Evropske unije od strane država članica. Isto tako goruće teme ovih dana i nekoliko meseci unazad jesu nedavni Bregzit - britansko napuštanje EU, zatim problemi oko sve većeg priliva migranata, poremećeni odnosi sa Rusijom nakon sankcija uvedenih ovoj zemlji zbog dešavanja u Ukrajini. Svemu tome treba dodati jačanje anti-evropskih političkih partija, (evroskeptika) u zemljama EU, desničarskih pokreta, teroristički napadi u Francuskoj, socijalni nemiri, sve to dodatno uzdrmava temelje za sada i dalje stabilne Evropske unije, no dokle će ta stabilnost izdržati ostaje nam samo da pretpostavljamo moguće scenarije a ima ih dosta.

Poslednjih dana je vojna organizacija NATO-a održala vojne vežbe velikih razmera u Poljskoj, američki marinci su uveliko u Ukrajini, gde na zapadu ove zemlje obučavaju ukrajinske desničarske (fašističke) odrede za eventualni sveopšti rat sa Rusijom. Vojne vežbe su održane i u baltičkim zemljama gde je dosta izraženo antirusko raspoloženje zbog sovjetske prošlosti ovih zemalja.

DEŽURNI KRIVAC: Da li je Bregzit zaista pobeda Putinove spoljne politike?

Države članice EU su dosta podeljene po pitanju odnosa sa Rusijom, gde primera radi, Grčka, Kipar, Mađarska, Slovačka, Češka, Italija se zalažu za ublažavanje sankcija Rusiji, dok je Francuska već ukinula sankcije Rusiji. Nemačka potajno gaji simpatije prema Moskvi ali ih ne iskazuje javno, zbog američkog političkog uticaja. Baltičke države Litvanija, Letonija i Estonija tradicionalno ne podnose Rusiju, kao ni Poljska, tako da se ovakav potez od njih ne može očekivati. Možemo primetiti kako je NATO taj koji huška EU protiv Rusije, jer EU sama po sebi nema toliko izoštren stav prema ovoj zemlji zbog toga što su ekonomski odnosi do momenta uspostave sankcija bili korektni, a sankcije su usledile nakon što je Rusija zaštitila svoje interese u Ukrajini. Svi znamo da su SAD finansirale "Majdan" i Rat u Ukrajini, gde je Rusija preuzela da čuva i brani ruski narod.

Nedavni izlazak Britanije iz EU, jedne je obradovao, druge je razočarao. Razlog izlasku je taj što je Britanija uvek želela da sačuva sve privilegije koje ima od EU, a da pritom ne izvršava obaveze koje joj članstvo propisuje. Njoj su se sviđale privilegije, ali ne i obaveze. U Velikoj Britaniji je pod vođstvom premijera Kamerona 2014. godine promenjena imigraciona politika i retorika da bi se sprečio rast popularnosti UKIP-a i Najdžel Faraža koji je između ostalog koristio nezadovoljstvo naroda imigracijskom politikom da bi osvojio glasove. Međutim, Faražova politika izlaska iz Unije je pobedila na referendumu i pitanje je u kom će se pravcu Britanija kretati i da li će uopšte opstati u granicama za koje znamo, jer se već govori o nezavisnosti Škotske i Severne Irske.

NATO POSLE BREGZITA: Alijansi potrebno jedinstvo sada više nego ikad!

Evropska unija je kao jedan glomazan i kompleksan aparat često predstavljan od nacionalnih vlada kao krivac za sve nepopularne politike koje iste sprovode. Ono što se može primetiti jeste da su u zemljama severne i zapadne Evrope više raširene desničarske populističke stranke koje igraju na kartu imigracije, zaštite nacionalnog identiteta i suverenosti države izlaskom iz EU (francuski Nacionalni Front, britanski UKIP, Alternativa za Nemačku, holandska Stranka za Slobodu, Gerta Vildersa itd) dok su na jugu Evrope prisutne levičarske populističke stranke poput grčke Sirize, španskog Podemosa i italijanskog Pokreta 5 zvezdica koje se bore više za socijalna prava i smanjivanje korupcije.

U mnogim državama Evrope postoje regije koje žele da se odvoje od matičnih država poput Škotske, Katalonije, Severne Italije itd. Glavna motivacija su gotovo uvek finansijska pitanja koja su sa krizom 2008. samo pojačala aspiracije o osamostaljenju. Kao i u drugim populističkim pokretima i ovde postoje razlike. Dok su Škotska i Katalonija za ostanak u Evropskoj uniji, italijanska Severna Liga koja želi da se odvoji bogati sever od ostatka Italije je čvrsto evroskeptična opcija.

MERKEL OBEĆAVA: Učinićemo sve da se EU ne raspadne! (VIDEO)

Što se tiče konkretno Bregzita, mnogi evropski pokreti se zalažu za napuštanje Evropske unije. No, postavlja se pitanje koliko je takav potez mudar posebno ako uzmemo u obzir da čak ni snažne evropske ekonomije poput Francuske i Nemačke nisu u stanju da se same odupru  talasima globalizacije i velikim privredno-političkim blokovima poput Rusije, Kine, Indije, Južne Amerike i SAD-a.

Da li je mir održiv u Evropskoj uniji nakon svega što se poslednjih dana i meseci izdešavalo? Odgovor na ovo pitanje je dosta kompleksan i nikako jednostavan. Evropska unija se nalazi u dubokoj krizi, koja je dodatno pojačana zbog nedavnog britanskog napuštanja Unije. Ipak, postoje potencijalne opasnosti sa političkog aspekta koje mogu eskalirati unutar Unije, a to su:

OBAMA POVODOM BREGZITA: To je bila prenaglašena međunarodna HISTERIJA!

Prvo, veliki priliv ogromnog broja migranata. U Evropi je moguć sukob civilizacija. Na jednoj strani veliki broj muslimana živi u evropskim zemljama. Neki od njih su naturalizovani Evropljani koji dobro govore francuski, engleski, nemački itd, ali koji dosta drže do islamskog učenja. Neki od njih su čak odlazili da se bore u redovima Islamske države u Siriji i Iraku, i koji se posle toga vraćaju. Svedoci smo učestalih terorističkih napada u Francuskoj, Belgiji, kao i silovanja Nemica od strane migranata u Kelnu i drugim nemačkim gradovima. Sve ovo dodatno uliva strah nacionalistima širom Evrope kao predskazanje o stvaranju "Evroarabije".

Drugo, odnos EU i Rusije. EU ne podržava politiku Rusije u Ukrajini, ali isto tako ne želi da potpuno izbriše iz vida Rusiju kao saradnika, prijatelja na Istoku i strateškog partnera. Mnoge EU članice žele da povuku sankcije nametnute Rusiji. Ovde situaciju u odnosu EU-Rusija najviše "podgrevaju" SAD koje su glavni inicijator i finansijer najvećih vojnih vežbi ikada na istočnim granicama EU. Od toga da li će EU uspeti da se odupre spoljnom pritisku SAD zavisiće i budućnost EU, kao i budućnost njenog odnosa sa Rusijom.

ŠOJBLE: Bregzit nepovratan, bilo bi pristojno da idu što pre!

U celoj priči, Britanija je bila i ostala ostrvo, zasebna po svemu i različita od EU. Možda je De Gol i bio u pravu kada je govorio da je Britanija američki "trojanski konj". Odnosno američki most prema Evropi. Britanija će svakako ostati veliki američki saveznik. NATO će nastojati da destabiliše odnose EU i Rusije, i dovede ih na ivicu rata. EU će težiti da se oslobodi američkog uticaja i da povrati dobre odnose sa Rusijom. Britanija će stati jače uz SAD i NATO savez. Terorizam, migranti, socijalni nemiri, populizam mogu destabilizovati Uniju iznutra.

Da li će biti još nekih bregzita, moguće je. Na severu imamo najstabilnije evropske zemlje članice Nordijske unije. U skandinavskim zemljama je levica uglavnom evroskeptična dok je desnica proevropski orijentisana. U SAD slede predsednički izbori koji će u velikoj meri odlučiti da li je ovo vek povlačenja SAD iz politike svetskog intervencionizma, ili će se ta politika ipak nastaviti. Ukoliko pobedi Hilari Klinton, možemo očekivati samo oštriju politiku prema Rusiji i veće uplitanje u politiku EU, ali ako pobedi Donald Tramp, moguć je potpuni zaokret u američkoj spoljnoj politici i stvaranje prijatnijih odnosa sa Rusijom i EU, kao i povratak unutrašnjoj politici.

ONI ŽELE DA BLOKIRAJU BREGZIT: Čine sve da Britanija ne izađe iz EU