ОТКРИВАМО: Да ли је могуће да дође до рата у ЕУ због изласка Велике Британије?!

Након Другог Светског рата који је завршен 1945. године уследио је период опоравка послератне Европе. Тачан број жртава Другог светског рата и даље нам остаје непознат. Говори се једино о оквирним бројкама. Процене су да се ради о 55 милиона људи. Након окупације Немачке од стране савезника: Американаца, Британаца, Француза и Совјета, много тога је почело да се мења у Европи. Убрзо су у први план испливале озбиљне идеолошке несугласице између западних савезника (САД, В. Британија, Француска) с једне, и Совјетског Савеза са друге стране.

Американци су након рата почели да улажу велика средства у опоравак послератне Европе, но, идеја је била и та да се ојача амерички утицај у Западној Европи, како би она парирала и могла да одговори на евентуалну совјетску претњу. Реч је о такозваном Маршаловом плану. Овим економско-политичким утицајем, САД су ојачале државе Бенелукса, СР Немачку и Француску.

ШКОТСКА ОДЛУЧНА: Жели дефинитивно да остане у Европској унији!

Након свега што се дешавало током рата у Европи и све што је рат са собом донео, а то су страхоте, убијања, геноциди, Холокауст почињен над Јеврејима, концентрациони логори итд, Европа је тежила идеји да се такве страхоте више никада не понове. Томе у прилог је ишла и идеја за оснивањем Европске заједнице за угаљ и челик. Европска заједница за угаљ и челик (оформљена 1951, а коју су чиниле: Западна Немачка, Француска, Италија и земље Бенелукса) је била иницијална каписла за даље уједињење Европе.

Прва царинска унија, која се изворно звала Европска економска заједница, основана је Римским уговором 1957, а имплементирана 1. јануара 1958. Касније се променила у Европску заједницу, која је сада „први стуб“ Европске уније. ЕУ се развила од трговачког система до економског и политичког партнерства и на тај начин чвршће повезала и ујединила европске народе у идеји заједничке коегзистенције.

ПРЕМИЈЕР БЕЛГИЈЕ: Европљани су разочарани Европском унијом

Главна питања са којима се Европска унија у овом тренутку бави јесте њено проширење на југ и исток, односи са Сједињеним Америчким Државама, ревизија правила Пакта за стабилност и ратификација Устава Европске уније од стране држава чланица. Исто тако горуће теме ових дана и неколико месеци уназад јесу недавни Брегзит - британско напуштање ЕУ, затим проблеми око све већег прилива миграната, поремећени односи са Русијом након санкција уведених овој земљи због дешавања у Украјини. Свему томе треба додати јачање анти-европских политичких партија, (евроскептика) у земљама ЕУ, десничарских покрета, терористички напади у Француској, социјални немири, све то додатно уздрмава темеље за сада и даље стабилне Европске уније, но докле ће та стабилност издржати остаје нам само да претпостављамо могуће сценарије а има их доста.

Последњих дана је војна организација НАТО-а одржала војне вежбе великих размера у Пољској, амерички маринци су увелико у Украјини, где на западу ове земље обучавају украјинске десничарске (фашистичке) одреде за евентуални свеопшти рат са Русијом. Војне вежбе су одржане и у балтичким земљама где је доста изражено антируско расположење због совјетске прошлости ових земаља.

ДЕЖУРНИ КРИВАЦ: Да ли је Брегзит заиста победа Путинове спољне политике?

Државе чланице ЕУ су доста подељене по питању односа са Русијом, где примера ради, Грчка, Кипар, Мађарска, Словачка, Чешка, Италија се залажу за ублажавање санкција Русији, док је Француска већ укинула санкције Русији. Немачка потајно гаји симпатије према Москви али их не исказује јавно, због америчког политичког утицаја. Балтичке државе Литванија, Летонија и Естонија традиционално не подносе Русију, као ни Пољска, тако да се овакав потез од њих не може очекивати. Можемо приметити како је НАТО тај који хушка ЕУ против Русије, јер ЕУ сама по себи нема толико изоштрен став према овој земљи због тога што су економски односи до момента успоставе санкција били коректни, а санкције су уследиле након што је Русија заштитила своје интересе у Украјини. Сви знамо да су САД финансирале "Мајдан" и Рат у Украјини, где је Русија преузела да чува и брани руски народ.

Недавни излазак Британије из ЕУ, једне је обрадовао, друге је разочарао. Разлог изласку је тај што је Британија увек желела да сачува све привилегије које има од ЕУ, а да притом не извршава обавезе које јој чланство прописује. Њој су се свиђале привилегије, али не и обавезе. У Великој Британији је под вођством премијера Камерона 2014. године промењена имиграциона политика и реторика да би се спречио раст популарности УКИП-а и Најџел Фаража који је између осталог користио незадовољство народа имиграцијском политиком да би освојио гласове. Међутим, Фаражова политика изласка из Уније је победила на референдуму и питање је у ком ће се правцу Британија кретати и да ли ће уопште опстати у границама за које знамо, јер се већ говори о независности Шкотске и Северне Ирске.

НАТО ПОСЛЕ БРЕГЗИТА: Алијанси потребно јединство сада више него икад!

Европска унија је као један гломазан и комплексан апарат често представљан од националних влада као кривац за све непопуларне политике које исте спроводе. Оно што се може приметити јесте да су у земљама северне и западне Европе више раширене десничарске популистичке странке које играју на карту имиграције, заштите националног идентитета и суверености државе изласком из ЕУ (француски Национални Фронт, британски УКИП, Алтернатива за Немачку, холандска Странка за Слободу, Герта Вилдерса итд) док су на југу Европе присутне левичарске популистичке странке попут грчке Сиризе, шпанског Подемоса и италијанског Покрета 5 звездица које се боре више за социјална права и смањивање корупције.

У многим државама Европе постоје регије које желе да се одвоје од матичних држава попут Шкотске, Каталоније, Северне Италије итд. Главна мотивација су готово увек финансијска питања која су са кризом 2008. само појачала аспирације о осамостаљењу. Као и у другим популистичким покретима и овде постоје разлике. Док су Шкотска и Каталонија за останак у Европској унији, италијанска Северна Лига која жели да се одвоји богати север од остатка Италије је чврсто евроскептична опција.

МЕРКЕЛ ОБЕЋАВА: Учинићемо све да се ЕУ не распадне! (ВИДЕО)

Што се тиче конкретно Брегзита, многи европски покрети се залажу за напуштање Европске уније. Но, поставља се питање колико је такав потез мудар посебно ако узмемо у обзир да чак ни снажне европске економије попут Француске и Немачке нису у стању да се саме одупру  таласима глобализације и великим привредно-политичким блоковима попут Русије, Кине, Индије, Јужне Америке и САД-а.

Да ли је мир одржив у Европској унији након свега што се последњих дана и месеци издешавало? Одговор на ово питање је доста комплексан и никако једноставан. Европска унија се налази у дубокој кризи, која је додатно појачана због недавног британског напуштања Уније. Ипак, постоје потенцијалне опасности са политичког аспекта које могу ескалирати унутар Уније, а то су:

ОБАМА ПОВОДОМ БРЕГЗИТА: То је била пренаглашена међународна ХИСТЕРИЈА!

Прво, велики прилив огромног броја миграната. У Европи је могућ сукоб цивилизација. На једној страни велики број муслимана живи у европским земљама. Неки од њих су натурализовани Европљани који добро говоре француски, енглески, немачки итд, али који доста држе до исламског учења. Неки од њих су чак одлазили да се боре у редовима Исламске државе у Сирији и Ираку, и који се после тога враћају. Сведоци смо учесталих терористичких напада у Француској, Белгији, као и силовања Немица од стране миграната у Келну и другим немачким градовима. Све ово додатно улива страх националистима широм Европе као предсказање о стварању "Евроарабије".

Друго, однос ЕУ и Русије. ЕУ не подржава политику Русије у Украјини, али исто тако не жели да потпуно избрише из вида Русију као сарадника, пријатеља на Истоку и стратешког партнера. Многе ЕУ чланице желе да повуку санкције наметнуте Русији. Овде ситуацију у односу ЕУ-Русија највише "подгревају" САД које су главни иницијатор и финансијер највећих војних вежби икада на источним границама ЕУ. Од тога да ли ће ЕУ успети да се одупре спољном притиску САД зависиће и будућност ЕУ, као и будућност њеног односа са Русијом.

ШОЈБЛЕ: Брегзит неповратан, било би пристојно да иду што пре!

У целој причи, Британија је била и остала острво, засебна по свему и различита од ЕУ. Можда је Де Гол и био у праву када је говорио да је Британија амерички "тројански коњ". Односно амерички мост према Европи. Британија ће свакако остати велики амерички савезник. НАТО ће настојати да дестабилише односе ЕУ и Русије, и доведе их на ивицу рата. ЕУ ће тежити да се ослободи америчког утицаја и да поврати добре односе са Русијом. Британија ће стати јаче уз САД и НАТО савез. Тероризам, мигранти, социјални немири, популизам могу дестабилизовати Унију изнутра.

Да ли ће бити још неких брегзита, могуће је. На северу имамо најстабилније европске земље чланице Нордијске уније. У скандинавским земљама је левица углавном евроскептична док је десница проевропски оријентисана. У САД следе председнички избори који ће у великој мери одлучити да ли је ово век повлачења САД из политике светског интервенционизма, или ће се та политика ипак наставити. Уколико победи Хилари Клинтон, можемо очекивати само оштрију политику према Русији и веће уплитање у политику ЕУ, али ако победи Доналд Трамп, могућ је потпуни заокрет у америчкој спољној политици и стварање пријатнијих односа са Русијом и ЕУ, као и повратак унутрашњој политици.

ОНИ ЖЕЛЕ ДА БЛОКИРАЈУ БРЕГЗИТ: Чине све да Британија не изађе из ЕУ