Da li je stigao kraj SAD: Kina nova supersila
Peking - Iako je laureat Nobelove nagrade, ekonomista Džozef Štiglic predskazao da će 21. vek biti "kineski vek", mnogi Kinezi smatraju da on neće stupiti na scenu 2015.
Oni misle da že ova godina ostati pod dominacijom "sveta Amerike", ocenjuje kineska novinska agencija Sinhua.
Kina je preuzela mesto najveće svetske ekonomije od SAD, ali da bi stala na kormilo globalne geopolitičke scene potrebno je da se steknu i drugi uslovi, navodi kineska agencija.
Prvo i najvažnije je činjenica je da je Kina ogromna zemlja, "blagoslovena velikom, radnom, miroljubivom i kreativnom populacijom, odlučnom da u potpunosti i mudro iskoristi svoje ogromne resurse i potencijal za izgradnju boljeg života, ne samo za sebe, već za ceo svet".
Od velike važnosti je i odlučni i nepovratni trend kineskog kolektivnog doživljaja zemlje kao velikog razvojnog kampa, čiji članovi ulažu ogromnu energiju u razvoj, pošto su dugo bili potcenjivani u međunarodnim okvirima.
Mnogi Kinezi su opravdano hladne glave, i, mada cene mišljenje cenjenih ekonomista kao što je Štiglic, nije im kruna koju su stavili Kini na glavu izazvala vrtoglavicu.
Nedavno istraživanje javnog mnjenja koje je sprovela Sinhua internešenal, pokazalo je da 53 odsto od 65.000 ispitanika ne misli da će 2015. predstavljati početak "kineskog veka".
Sa prihodom po glavi stanovnika koji je približan trećini onog koji imaju građani Zapadne Evrope i četvrtini Amerike, i sa velikim problemima neravnoteže i nejednakosti, Kina je još daleko od toga da postane dobro kontrolisana država. Njen prioritet ostaje sveobuhvatno produbljivanje reformi, obezbeđivanje održivog i zdravog ekonomskog razvoja i održanje socijalne stabilnosti i harmonije.
Sinhua ističe da samo dovođenjem u red sopstvene kuće, ne usporavajući ekonomske motore, Kina može da nastavi da igra ulogu odgovorne velike zemlje na međunarodnoj sceni, potpomažući globalni razvoj i čuvajući svetski mir.
Zapadne zemlje, navodi Sinhua, pokazuju ambivalenciju prema Kini,i s jedne strane smatraju njenom dobrom stranom brojnu i vrednu radnu snagu, ali s druge strane veruju da bi Peking mogao da ugrozi ili potpuno preokrene sadašnji svetski poredak, koji privilegije daje Zapadu, ili da čak povede rat sa ustanovljenim silama.
Sinhua dodaje da se takva uznemirenost može uzeti kao relevantna, jer je istina da je međunarodni sistem pretrpeo znatne promene, pošto su zemlje u razvoju postale ekonomski moćnije i njihova se reč više uzima u obzir u međunarodnim pitanjima, zbog čega je Zapad izgubio deo svog autoriteta.
Takođe je istina da je istorija prepuna konflikata između postojećih liderskih zemalja i onih koji su u ekspanziji. No, ističe Sinhua, ono što izgleda relevantno ne mora da bude i tačno.
Uprkos svemu pomenutom, zapadni svet i SAD i dalje dominiraju svetskom političkom i bezbednosnom scenom, većina globalnih institucija i dalje je naklonjena Zapadu. Uz sve to, američki vojni budžet veći je od sledećih 10 najvećih svetskih vojnih budžeta uzetih zajedno.
Sinhua zaključuje da trenutne promene svetskog poretka ne predstavlja opadanje snage Zapada, već napredovanje ostalih, koji najzad počinju da zauzimaju mesta koja su odavno zaslužili.
Svet postaje ravnopravniji, a korist pođednako imaju i Zapad i ostali, jer samo međunarodna platforma bazirana na jednakosti i saradnji, a ne na hegemoniji i eksploataciji, može da dovede do trajnog mira u svetu, zaključuje Sinhua.
Pogledajte i:
