Да ли је стигао крај САД: Кина нова суперсила
Пекинг - Иако је лауреат Нобелове награде, економиста Џозеф Штиглиц предсказао да ће 21. век бити "кинески век", многи Кинези сматрају да он неће ступити на сцену 2015.
Они мисле да же ова година остати под доминацијом "света Америке", оцењује кинеска новинска агенција Синхуа.
Кина је преузела место највеће светске економије од САД, али да би стала на кормило глобалне геополитичке сцене потребно је да се стекну и други услови, наводи кинеска агенција.
Прво и најважније је чињеница је да је Кина огромна земља, "благословена великом, радном, мирољубивом и креативном популацијом, одлучном да у потпуности и мудро искористи своје огромне ресурсе и потенцијал за изградњу бољег живота, не само за себе, већ за цео свет".
Од велике важности је и одлучни и неповратни тренд кинеског колективног доживљаја земље као великог развојног кампа, чији чланови улажу огромну енергију у развој, пошто су дуго били потцењивани у међународним оквирима.
Многи Кинези су оправдано хладне главе, и, мада цене мишљење цењених економиста као што је Штиглиц, није им круна коју су ставили Кини на главу изазвала вртоглавицу.
Недавно истраживање јавног мњења које је спровела Синхуа интернешенал, показало је да 53 одсто од 65.000 испитаника не мисли да ће 2015. представљати почетак "кинеског века".
Са приходом по глави становника који је приближан трећини оног који имају грађани Западне Европе и четвртини Америке, и са великим проблемима неравнотеже и неједнакости, Кина је још далеко од тога да постане добро контролисана држава. Њен приоритет остаје свеобухватно продубљивање реформи, обезбеђивање одрживог и здравог економског развоја и одржање социјалне стабилности и хармоније.
Синхуа истиче да само довођењем у ред сопствене куће, не успоравајући економске моторе, Кина може да настави да игра улогу одговорне велике земље на међународној сцени, потпомажући глобални развој и чувајући светски мир.
Западне земље, наводи Синхуа, показују амбиваленцију према Кини,и с једне стране сматрају њеном добром страном бројну и вредну радну снагу, али с друге стране верују да би Пекинг могао да угрози или потпуно преокрене садашњи светски поредак, који привилегије даје Западу, или да чак поведе рат са установљеним силама.
Синхуа додаје да се таква узнемиреност може узети као релевантна, јер је истина да је међународни систем претрпео знатне промене, пошто су земље у развоју постале економски моћније и њихова се реч више узима у обзир у међународним питањима, због чега је Запад изгубио део свог ауторитета.
Такође је истина да је историја препуна конфликата између постојећих лидерских земаља и оних који су у експанзији. Но, истиче Синхуа, оно што изгледа релевантно не мора да буде и тачно.
Упркос свему поменутом, западни свет и САД и даље доминирају светском политичком и безбедносном сценом, већина глобалних институција и даље је наклоњена Западу. Уз све то, амерички војни буџет већи је од следећих 10 највећих светских војних буџета узетих заједно.
Синхуа закључује да тренутне промене светског поретка не представља опадање снаге Запада, већ напредовање осталих, који најзад почињу да заузимају места која су одавно заслужили.
Свет постаје равноправнији, а корист пођеднако имају и Запад и остали, јер само међународна платформа базирана на једнакости и сарадњи, а не на хегемонији и експлоатацији, може да доведе до трајног мира у свету, закључује Синхуа.
Погледајте и:
