DAČIĆ U NJUJORKU: Neprihvatljivo članstvo Kosova u Unesko i Interpolu
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić poručio je danas u Njujorku da za Srbiju nisu prihvatljivi zahtevi i nastojanja Prištine da se uključi u rad međunarodnih organizacija izvan konteksta Dogovora o regionalnom predstavljanju i saradnji, kao što su Unesko i Interpol.
Dačić je rekao da se u skladu sa rezolucijom SBUN 1244 Kosovo ne može smatrati državom kao subjektom međunarodnog prava i prema tome ne može se kvalifikovati za prijem u Unesko i Interpol, a svako drugačije postavljanje prema razmatranju njihovog članstva predstavljalo bi kršenje pravnih pravila pod okriljem UN radi očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti.
"Ako ikada dođe vreme, pitanja ovog tipa treba da budu predmet dijaloga između Beograda i Prištine", rekao je Dačić na sednici Saveta bezbednosti UN.
ISIL svet osuđuje, a oni koji skrnave srpsku kulturnu baštinu bi u Unesko
Ističući da Srbija osuđuje svako skrnavljenje verskih objekata bilo koje vere, Dačić je ukazao da uništavanje kulturne i verske baštine na Bliskom istoku od strane ISIL-a nailazi na oštru osudu svuda u svetu kao akt terorizma, dok oni koji skrnave i uništavaju srpsku kulturnu baštinu na Kosovu traže članstvo u Unesko, uz tapšanje po leđima kao gest nagrade.
Od 1999. napadnuto 236 crkava i 61 spomenik kulture
Kako je naveo, od juna 1999. godine do danas, 236 crkava, manastira i drugih objekata u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve, kao i kulturno-istorijskih spomenika, bili su mete napada. Od njih čak 61 ima status spomenika kulture, a 18 su od izuzetnog značaja za državu Srbiju.
Dačić je takođe upozorio na drastičan raskorak između deklarativnog zalaganja i stvarnog postupanja Prištine po pitanju zaštite srpskog kulturnog nasleđa:
"Složićete se sa mnom da bi neko ko pretenduje na članstvo u Unesko morao, ne samo rečima već i delima, potvrditi privrženost i posvećenost ciljevima i principima Ustava Uneska, s kojima su nesumnjivo nespojivi namerno, sistematsko, vandalsko uništavanje kulturnih i istorijskih spomenika svojih sugrađana kako bi se uklonili tragovi vekovnog postojanja jednog naroda na nekom prostoru, kao i nekažnjavanje počinilaca ovakvih varvarskih akata nedostojnih 21. veka."
On je istakao da su napadi na srpsku baštinu u tom smislu napadi na identitet Srba i imaju direktan uticaj na njihov osećaj prihvaćenosti u lokalnoj sredini i deo su procesa menjanja istorijskih činjenica u cilju marginalizacije i eliminisanja Srba i Srbije iz istorije Kosova i Metohije.
Uništavanje kulturne baštine Srbije
"Na prostoru Kosova i Metohije uništena su 174 verska objekta, 33 kulturno-istorijska spomenika, pokradeno je više od 10.000 ikona, crkveno-umetničkih i bogoslužbenih predmeta. Uništeno je ili oštećeno 5.261 nadgrobni spomenik na 256 srpskih pravoslavnih grobalja, a na više od 50 njih ne postoji nijedan čitav spomenik", naveo je Dačić.
Dačić je pored izlaganja priložio i slike uništene srpske kulturne baštine.
Zabrinutost Beograda zbog predaje slučaja Euleksa lokalnom pravosuđu
Kako je rekao, Beograd je sa zabrinutošću primio informaciju da Euleks vrši pripreme za predaju privremenim institucijama samouprave, odnosno lokalnom pravosuđu, predmete i prateće dokumentacije o slučajevima u kojima su postupali tužioci i sudije Euleksa.
"Reč je o oko 500 slučajeva, od kojih se oko 300 njih odnosi na ratne zločine, od čega je 270 nasleđeno od UNMIK-a", naveo je Dačić.
"Ukoliko Euleks sprovede taj postupak, a posebno osetljivih predmeta istraga ratnih zločina počinjenih na teritoriji Kosova, posledice bi bile nesagledive po procesuiranje ratnih zločina počinjenih od strane OVK nad Srbima, nealbancima i Albancima označenim kao srpskim saradnicima tokom oružanih sukoba 1998-1999. godine", upozorava Dačić.
"Budući da se očekuje skoro formiranje Specijalnog suda za ratne zločine počinjene od strane OVK, a koji se formira upravo zbog činjenice da lokalno pravosuđe na Kosovu nije u stanju da sprovodi postupke protiv počinilaca ratnih zločina iz redova OVK, ukazujemo da ustupanje predmeta ratnih zločina od strane Euleksa lokalnom pravosuđu nije u skladu sa aktivnostima međunarodne zajednice ka formiranju Specijalnog suda", naveo je Dačić.
Kako je rekao, "ukoliko bi se navedeni predmeti prosledili lokalnom pravosuđu, opravdane su sumnje da će mnogi materijalni dokazi i svedoci biti uklonjeni ili zastrašeni, što bi znatno otežalo rad budućeg Specijalnog suda za ratne zločine".
Slučaj Olivera Ivanovića politički motivisan
"Ne treba zanemariti ni politički motivisana hapšenja i dugotrajne sudske postupke, te dvostruke aršine lokalnog pravosuđa", naveo je on.
U tom kontekstu, Dačić je naveo slučaj Olivera Ivanovića, lidera Građanske inicijative "Srbija, demokratija, pravda", koji je priveden krajem januara 2014. godine i do danas je u pritvoru uprkos garancijama i apelima Vlade Srbije da mu se dozvoli odbrana sa slobode.
"Oliver Ivanović već danima štrajkuje glađu u nastojanju da se izbori za ovo pravo", dodao je ministar.
Dačić je članicama SB UN preneo i da Vlada Srbije pridaje poseban značaj iznalaženju rešenja za interno raseljena lica, a stvaranje uslova za njihov održivi povratak jedan je od ključnih segmenata procesa pomirenja.
"Od preko 220.000 lica koja su napustila Kosovo od 1999. godine, u proteklih 16 godina održiv povratak je ostvarilo samo 1,9 odsto, a u Srbiji je i dalje raseljeno oko 204.000 lica. Prema tome, procenat održivog povratka je u konkretnom slučaju ispod svih svetskih standarda i proseka", ukazao je ministar.
Dačić je ukazao i na tendenciju privatizacije javnih i društvenih preduzeća u sredinama sa većinskim srpskim stanovništvom, i da se može zaključiti da je osnovni motiv ovih privatizacija, čija je etnička konotacija jasno vidljiva, uništavanje ekonomskih resursa upravo u srpskim sredinama, što je nespojivo sa demokratskim tekovinama i evropskim standardima.
"Izuzetno smo zabrinuti i povodom Nacrta zakona o Agenciji za upoređivanje i verifikaciju imovine koji se nalazi u skupštinskoj proceduri na Kosovu, a kojim se direktno krši Tehnički sporazum o katastru iz 2011. godine", upozorio je on i dodao da je Beograd tražio se obustavi procedura usvajanja pomenutog Zakona.
