ДАЧИЋ У ЊУЈОРКУ: Неприхватљиво чланство Косова у Унеско и Интерполу
Министар спољних послова Србије Ивица Дачић поручио је данас у Њујорку да за Србију нису прихватљиви захтеви и настојања Приштине да се укључи у рад међународних организација изван контекста Договора о регионалном представљању и сарадњи, као што су Унеско и Интерпол.
Дачић је рекао да се у складу са резолуцијом СБУН 1244 Косово не може сматрати државом као субјектом међународног права и према томе не може се квалификовати за пријем у Унеско и Интерпол, а свако другачије постављање према разматрању њиховог чланства представљало би кршење правних правила под окриљем УН ради очувања међународног мира и безбедности.
"Ако икада дође време, питања овог типа треба да буду предмет дијалога између Београда и Приштине", рекао је Дачић на седници Савета безбедности УН.
ИСИЛ свет осуђује, а они који скрнаве српску културну баштину би у Унеско
Истичући да Србија осуђује свако скрнављење верских објеката било које вере, Дачић је указао да уништавање културне и верске баштине на Блиском истоку од стране ИСИЛ-а наилази на оштру осуду свуда у свету као акт тероризма, док они који скрнаве и уништавају српску културну баштину на Косову траже чланство у Унеско, уз тапшање по леђима као гест награде.
Од 1999. нападнуто 236 цркава и 61 споменик културе
Како је навео, од јуна 1999. године до данас, 236 цркава, манастира и других објеката у власништву Српске православне цркве, као и културно-историјских споменика, били су мете напада. Од њих чак 61 има статус споменика културе, а 18 су од изузетног значаја за државу Србију.
Дачић је такође упозорио на драстичан раскорак између декларативног залагања и стварног поступања Приштине по питању заштите српског културног наслеђа:
"Сложићете се са мном да би неко ко претендује на чланство у Унеско морао, не само речима већ и делима, потврдити приврженост и посвећеност циљевима и принципима Устава Унеска, с којима су несумњиво неспојиви намерно, систематско, вандалско уништавање културних и историјских споменика својих суграђана како би се уклонили трагови вековног постојања једног народа на неком простору, као и некажњавање починилаца оваквих варварских аката недостојних 21. века."
Он је истакао да су напади на српску баштину у том смислу напади на идентитет Срба и имају директан утицај на њихов осећај прихваћености у локалној средини и део су процеса мењања историјских чињеница у циљу маргинализације и елиминисања Срба и Србије из историје Косова и Метохије.
Уништавање културне баштине Србије
"На простору Косова и Метохије уништена су 174 верска објекта, 33 културно-историјска споменика, покрадено је више од 10.000 икона, црквено-уметничких и богослужбених предмета. Уништено је или оштећено 5.261 надгробни споменик на 256 српских православних гробаља, а на више од 50 њих не постоји ниједан читав споменик", навео је Дачић.
Дачић је поред излагања приложио и слике уништене српске културне баштине.
Забринутост Београда због предаје случаја Еулекса локалном правосуђу
Како је рекао, Београд је са забринутошћу примио информацију да Еулекс врши припреме за предају привременим институцијама самоуправе, односно локалном правосуђу, предмете и пратеће документације о случајевима у којима су поступали тужиоци и судије Еулекса.
"Реч је о око 500 случајева, од којих се око 300 њих односи на ратне злочине, од чега је 270 наслеђено од УНМИК-а", навео је Дачић.
"Уколико Еулекс спроведе тај поступак, а посебно осетљивих предмета истрага ратних злочина почињених на територији Косова, последице би биле несагледиве по процесуирање ратних злочина почињених од стране ОВК над Србима, неалбанцима и Албанцима означеним као српским сарадницима током оружаних сукоба 1998-1999. године", упозорава Дачић.
"Будући да се очекује скоро формирање Специјалног суда за ратне злочине почињене од стране ОВК, а који се формира управо због чињенице да локално правосуђе на Косову није у стању да спроводи поступке против починилаца ратних злочина из редова ОВК, указујемо да уступање предмета ратних злочина од стране Еулекса локалном правосуђу није у складу са активностима међународне заједнице ка формирању Специјалног суда", навео је Дачић.
Како је рекао, "уколико би се наведени предмети проследили локалном правосуђу, оправдане су сумње да ће многи материјални докази и сведоци бити уклоњени или застрашени, што би знатно отежало рад будућег Специјалног суда за ратне злочине".
Случај Оливера Ивановића политички мотивисан
"Не треба занемарити ни политички мотивисана хапшења и дуготрајне судске поступке, те двоструке аршине локалног правосуђа", навео је он.
У том контексту, Дачић је навео случај Оливера Ивановића, лидера Грађанске иницијативе "Србија, демократија, правда", који је приведен крајем јануара 2014. године и до данас је у притвору упркос гаранцијама и апелима Владе Србије да му се дозволи одбрана са слободе.
"Оливер Ивановић већ данима штрајкује глађу у настојању да се избори за ово право", додао је министар.
Дачић је чланицама СБ УН пренео и да Влада Србије придаје посебан значај изналажењу решења за интерно расељена лица, а стварање услова за њихов одрживи повратак један је од кључних сегмената процеса помирења.
"Од преко 220.000 лица која су напустила Косово од 1999. године, у протеклих 16 година одржив повратак је остварило само 1,9 одсто, а у Србији је и даље расељено око 204.000 лица. Према томе, проценат одрживог повратка је у конкретном случају испод свих светских стандарда и просека", указао је министар.
Дачић је указао и на тенденцију приватизације јавних и друштвених предузећа у срединама са већинским српским становништвом, и да се може закључити да је основни мотив ових приватизација, чија је етничка конотација јасно видљива, уништавање економских ресурса управо у српским срединама, што је неспојиво са демократским тековинама и европским стандардима.
"Изузетно смо забринути и поводом Нацрта закона о Агенцији за упоређивање и верификацију имовине који се налази у скупштинској процедури на Косову, а којим се директно крши Технички споразум о катастру из 2011. године", упозорио је он и додао да је Београд тражио се обустави процедура усвајања поменутог Закона.
