DAN POSLE SUTRA: Kako bi izgledao svet bez ljudi

Prva živa bića koja bi bila ugrožena su ona koja zavise od našeg postojanja - uglavnom razne vrste buba i vaši. Bez stalnih zaliha hrane, populacija pacova bila bi prinuđena da migrira u divljinu, gde bi postali ručak većim grabljivcima.

Život domaćih životinja takođe bi se drastično izmenio. Psi i mačke bi ubrzo podivljali, a stoka i živina bi ubrzo bila pojedena od strane mesoždera. Ako bi konji uspeli da prežive bez ljudskog uticaja, nakon nekoliko generacija počeli bi da se vraćaju u oblik koji su imali pre nego što je započeto sa ukrštanjem i selekcijom - postajali bi, sa vremenom, manji.

Slično bi bilo i sa nekim vrstama povrća. Prokelj, karfiol, kupus i prokula bi se svi vratili u oblik svog zajedničkog, nepoznatog predaka.

Potrajalo bi neko vreme, ali svi veći gradovi bi na kraju bili pokriveni divljinom. Bez održavanja, zgrade bi postajale ruinirane i sklone požarima, metroi bi poplavili bez pumpi a brane bi na kraju popucale i srušile se. Takođe, zatvorio bi se Panamski kanal i dve Amerike ponovo bi postale jedan kontinent.

Bez ljudi da ih love, mnoge pomorske vrste bi se u potpunosti oporavile i vratile u ravnotežu sa prirodom. Na kopnu, mnoge životinje bi imale priliku da prošire svoje teritorije dalje nego ikada ranije. 

Naučnici nisu sigurni koliko dugo bi curili otrovi iz skladišta teških metala i goriva, ali sigurno je da bi rezervoari i zaštitni zidovi koji čuvaju, recimo, nuklearni otpad, pre ili kasnije popustili. Otrovi bi natopili tlo, biljke bi bile u stanju da ih pročiste ali to bi potrajalo. Koliko dugo? Procenjuje se da bi naseljena područja nestala nakon 500 godina, a da bi za potpuno čišćenje od otrova bilo potrebno nekoliko hiljada.

Istina je da su tragovi čovečanstva neizbrisivi u velikoj slici stvari. Nakon što flora i fauna pokriju Zemlju, ostaju TV i radio signali koji nastavljaju da putuju od planete u svim pravcima.