FED je uspeo, da li će i ECB?
Nova evropska monetarna politika, kvantitativno labavljenje, u prošlosti je primenjivana u SAD, Japanu i Velikoj Britaniji.
U Japanu, čija je centralna banka prva u svetu početkom 2000-ih lansirala kvantitativno labavljenje kao vid monetarne politike, i dalje se bori sa deflacijom, dok je američki Fed sa tri takva programa od 2008. uspela da stabilizuje ekonomiju, poboljša likvidnost i smanji kamatne stope na rekordno niske nivoe.
U Britaniji je, takođe, ovakav program sprovođen tri puta od 2009. godine i od tada je, kao i u SAD, beleženo povećnje nominalnog rasta BDP-a za tri odsto u proseku, dok je evrozona za to vreme uspela da ostvari rast od svega 1,1 odsto.
Međutim, to se odnosi na monumentalne ekonomije, a ne na ekonomiju podeljenu na tridesetak delića od kojih čak 19 stoji na prilično labavim nogama, pri čemu 80 odsto rizika, po koncepciji Programa, leži upravo - na njima.
Tome u prilog ide i činjenica da su istog trenutka kada je objavljena odluka ECB-a, kamatne stope na 10-godišnje italijanske i španske državne obveznice pale na rekordno nizak nivo.
I tako, dok su evropski i svetski mediji puni tih i drugih međusobno suprotstavljenih stavova velikih ekonomija i privrednih činilaca Evrope, veoma malo pažnje se posvećuje malim i prezaduženim zemljama, zbog kojih je, bar u političkoj retorici, ovakav program i donet.
Hrvatska: Povoljnije zaduživanje
O tome šta će nacionalnim ekonomijama doneti ovakve mere uglavnom razmišljaju nosioci vlasti u tim zemljama.
Jedno od interesantnijih mišljenja o programu ECB stiglo je iz Hrvatske gde je ministar finansija Boris Lalovac izjavio da će one kratkoročno i dugoročno za Hrvatsku značiti "mogućnost povoljnijeg zaduživanja na tržištu Europske unije".
Istoga dana kada je ta izjava data, Eurostat je objavio da je hrvatski javni dug, krajem trećeg tromesečja 2014. godine, porastao za 7,3 odsto na godišnjem nivou i da je dostigao 78 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što su analitičari Rajfajzen banke ocenili kao "neodrživu dinamiku rasta" i procenili da je već početkom 2015. godine hrvatski dug narastao na 82 odsto BDP-a.
Hoće li novim i "povoljnijim zaduživanjem", što je, kako je rekao Lalovac, "glavni razlog ulaska Hrvatske u EU", ta zemlja uspeti da podigne svoju privredu ili će ona lagano otići u ruke onima koji sada kupuju njene vrednosne papire za novoodštampane pare - pokazaće vreme.
