ФЕД је успео, да ли ће и ЕЦБ?
Нова европска монетарна политика, квантитативно лабављење, у прошлости је примењивана у САД, Јапану и Великој Британији.
У Јапану, чија је централна банка прва у свету почетком 2000-их лансирала квантитативно лабављење као вид монетарне политике, и даље се бори са дефлацијом, док је амерички Фед са три таква програма од 2008. успела да стабилизује економију, побољша ликвидност и смањи каматне стопе на рекордно ниске нивое.
У Британији је, такође, овакав програм спровођен три пута од 2009. године и од тада је, као и у САД, бележено повећње номиналног раста БДП-а за три одсто у просеку, док је еврозона за то време успела да оствари раст од свега 1,1 одсто.
Међутим, то се односи на монументалне економије, а не на економију подељену на тридесетак делића од којих чак 19 стоји на прилично лабавим ногама, при чему 80 одсто ризика, по концепцији Програма, лежи управо - на њима.
Томе у прилог иде и чињеница да су истог тренутка када је објављена одлука ЕЦБ-а, каматне стопе на 10-годишње италијанске и шпанске државне обвезнице пале на рекордно низак ниво.
И тако, док су европски и светски медији пуни тих и других међусобно супротстављених ставова великих економија и привредних чинилаца Европе, веома мало пажње се посвећује малим и презадуженим земљама, због којих је, бар у политичкој реторици, овакав програм и донет.
Хрватска: Повољније задуживање
О томе шта ће националним економијама донети овакве мере углавном размишљају носиоци власти у тим земљама.
Једно од интересантнијих мишљења о програму ЕЦБ стигло је из Хрватске где је министар финансија Борис Лаловац изјавио да ће оне краткорочно и дугорочно за Хрватску значити "могућност повољнијег задуживања на тржишту Еуропске уније".
Истога дана када је та изјава дата, Еуростат је објавио да је хрватски јавни дуг, крајем трећег тромесечја 2014. године, порастао за 7,3 одсто на годишњем нивоу и да је достигао 78 одсто бруто домаћег производа (БДП), што су аналитичари Рајфајзен банке оценили као "неодрживу динамику раста" и проценили да је већ почетком 2015. године хрватски дуг нарастао на 82 одсто БДП-а.
Хоће ли новим и "повољнијим задуживањем", што је, како је рекао Лаловац, "главни разлог уласка Хрватске у ЕУ", та земља успети да подигне своју привреду или ће она лагано отићи у руке онима који сада купују њене вредносне папире за новоодштампане паре - показаће време.
