Evo kako je Nigerija pobedila ebolu
Svetska zdravstena organizacija (SZO) proglasila je u ponedeljak Nigeriju zemljom u kojoj više nema ebole, čime je ova zemlja postala uzor državama koje se bore sa ovom opasnom bolešću.
U ponedeljak u 11 časova po lokalnom, tj. 10 č po srednjoevropskom vremenu, prošlo je tačno 42 dana od poslednjeg registrovanog slučaja ebole u Nigeriji čime je ova država i zvanično postala zemlja u kojoj je opaka bolest uminula. Nigerija je tako postala odličan primer kako izaći na kraj sa ebolom.
Uslovi za "prestanak opasnosti od ebole" u nekom rejonu su da nema novih obolelih 42 dana od poslednjeg detektovanog slučaja, da se provere svi mogući kontakti već obolelih sa ostatkom populacije, kao i da testovi kojima su podvrgnuti oni na koje se sumnja da imaju ebolu budu negativni.
"Ebolu je moguće obuzdati. Ebolu je moguće pobediti. Mi u Nigeriji smo uspeli u tome. Ako se ebola nanovo pojavi, znaćemo da se izborimo, kao što smo uradili i sada", kaže Onjebuči Čukvu, ministar zdravlja najnaseljenije afričke zemlje.
U Nigeriji je bilo 20 slučajeva obolelih nakon što je Liberijac Patrik Sojer kolabirao na aerodromu u Lagosu. Zaraza se proširila na medicinske radnike koji su ga zbrinuli, a zatim dalje. Ukupno osmoro ljudi podleglo je bolesti, što je izrazito mali broj u poređenju sa hiljadama stradalih u nekim drugim zemljama. Zdravsteni sistem Nigerije je glomazan, ali se snašao u borbi sa zarazom jer su se stručnjaci bojali da se plamen pošasti ne zapali u gusto naseljenim sirotinjskim predgrađima, pa je reakcija bila brza.
ŠTA JE NIGERIJA URADILA DA BI POBEDILA EBOLU?
RANA PRIPREMA: U Nigeriji su znali da je vrlo verovatan prodor bolesti na njihovu teritoriju, te su veoma rano počeli sa obukom medicinskog osoblja za rad sa obolelima. Takođe su oformili tim koji je sakupljao sve validne podatke u vezi sa ebolom.
AUTOMATSKI PROGLAŠENA UZBUNA: Čim je uočen prvi zaraženi, vlasti su proglasile vanredno zdravstveno stanje. Ministarstvo zdravlja je u saradnji sa SZO, Centrom za kontrolu zaraznih bolesti i Lekarima bez granica oformilo Urgentni centar za ebolu (EOC), te su svi oni koordinisali rad sa lokalnim vlastima kako bi razvili planove rada, a onda iste sprovodili u delo.
EOC je bio zadužen za pronalaženje prenosilaca bolesti, ali i ljudi sa kojima su oni dolazili u dodir. Svi koji su ulazili u zemlju, avionom, kopnom ili preko mora, bili su provereni, a radnici EOC su odlazili čak i u posete od kuće do kuće kako bi ljude uputili kako da prepoznaju ebolu i da se iste paze. U ceo proces uključene su, između ostalih, i verske vođe, ali su ključnu ulogu imale društvene mreže i mediji.
OBUKA DOMAĆIH LEKARA: Lekari bez granica i SZO su zajedničkim snagama radili na obuci nigerijskih medicinara koji su višesmenskim radnim vremenom, a pod nadzorom pomenutih Lekara i SZO, pazili pacijente.
SPREČAVANJE PANIKE: Na prve vesti o bolesti, narod se bio uplašio. Čak su se pojavile i netačne informacije o dostupnim lekovima, pa su strah i lažne glasine morale biti obuzdane. Vlasti su zato koristile društvene mreže i medije, da povećaju svest o naporima zdravstvenih radnika. Emitovani su prilozi o pacijentima koji su uspešno izlečeni i otpušteni iz karantina.
"Ljudi su počeli da uviđaju da oni koje pogodi ebola nisu nužno bili osuđeni na smrt. Isticali smo važnost da, odmah po prvim simptomima, ljudi treba da se jave u bolnice kako bi povećali svoje šanse", kaže doktor Fejzal Šuaib iz EOC.
GRANICE NISU ZATVARENE: Nigerija je zadržala otvorenost granica za putnike iz Gvineje, Sijere Leone i Liberije verujući da bi zatvaranje bilo kontraproduktivno jer bi "takav potez podstakao paniku i osećaj bespomoćnosti".
"Ako zatvorite granične prelaze, nateraćete ljude da traže nedozvoljena mesta za prelaz granice i tako biste izgubili kontrolu nad ljudima koji ulaze i izlaze iz zemlje, što bi samo uvećalo opasnost od ebole", izjavio je Šaib Tajmu. Pored opasnosti od širenja bolesti, zatvaranje granica bi samo pogoršalo ekonomiju koja se inače muči zbog ebole.
SPREMNOST NA UVEĆANJE BROJA PACIJENATA: Iako je epidemija sprečena, Nigerija ne spušta gard; uvežbavanje i obuka su i dalje na snazi kako bi se omogućila pravovremena i uspešna reakcija u slučaju nove navale virusa.
ZAGOVARANJE MEĐUNARODNE REAKCIJE NA EBOLU: Po rečima Šuaiba, "međunarodna zajednica mora da radi zajedničkim snagama u slučajevima vanrednih zdravstevnih situacija, bila to ebola ili neka prirodna nepogoda"
"Dosta toga je urađeno, ali nedovoljno da se ebola slomi. Moramo da delamo sad, ne sutra, ne sledeće nedelje", zaključio je Šuaib.
