Ево како је Нигерија победила еболу

У понедељак у 11 часова по локалном, тј. 10 ч по средњоевропском времену, прошло је тачно 42 дана од последњег регистрованог случаја еболе у Нигерији чиме је ова држава и званично постала земља у којој је опака болест уминула. Нигерија је тако постала одличан пример како изаћи на крај са еболом.

"Еболу је могуће обуздати. Еболу је могуће победити. Ми у Нигерији смо успели у томе. Ако се ебола наново појави, знаћемо да се изборимо, као што смо урадили и сада", каже Оњебучи Чукву, министар здравља најнасељеније афричке земље.

У Нигерији је било 20 случајева оболелих након што је Либеријац Патрик Сојер колабирао на аеродрому у Лагосу. Зараза се проширила на медицинске раднике који су га збринули, а затим даље. Укупно осморо људи подлегло је болести, што је изразито мали број у поређењу са хиљадама страдалих у неким другим земљама.  Здравстени систем Нигерије је гломазан, али се снашао у борби са заразом јер су се стручњаци бојали да се пламен пошасти не запали у густо насељеним сиротињским предграђима, па је реакција била брза.

РАНА ПРИПРЕМА: У Нигерији су знали да је врло вероватан продор болести на њихову територију, те су веома рано почели са обуком медицинског особља за рад са оболелима. Такође су оформили тим који је сакупљао све валидне податке у вези са еболом.

АУТОМАТСКИ ПРОГЛАШЕНА УЗБУНА: Чим је уочен први заражени, власти су прогласиле ванредно здравствено стање. Министарство здравља је у сарадњи са СЗО, Центром за контролу заразних болести и Лекарима без граница оформило Ургентни центар за еболу (ЕОЦ), те су сви они координисали рад са локалним властима како би развили планове рада, а онда исте спроводили у дело.

ЕОЦ је био задужен за проналажење преносилаца болести, али и људи са којима су они долазили у додир. Сви који су улазили у земљу, авионом, копном или преко мора, били су проверени, а радници ЕОЦ су одлазили чак и у посете од куће до куће како би људе упутили како да препознају еболу и да се исте пазе. У цео процес укључене су, између осталих, и верске вође, али су кључну улогу имале друштвене мреже и медији.

ОБУКА ДОМАЋИХ ЛЕКАРА: Лекари без граница и СЗО су заједничким снагама радили на обуци нигеријских медицинара који су вишесменским радним временом, а под надзором поменутих Лекара и СЗО, пазили пацијенте.

СПРЕЧАВАЊЕ ПАНИКЕ: На прве вести о болести, народ се био уплашио. Чак су се појавиле и нетачне информације о доступним лековима, па су страх и лажне гласине морале бити обуздане. Власти су зато користиле друштвене мреже и медије, да повећају свест о напорима здравствених радника. Емитовани су прилози о пацијентима који су успешно излечени и отпуштени из карантина.

"Људи су почели да увиђају да они које погоди ебола нису нужно били осуђени на смрт. Истицали смо важност да, одмах по првим симптомима, људи треба да се јаве у болнице како би повећали своје шансе", каже доктор Фејзал Шуаиб из ЕОЦ.

ГРАНИЦЕ НИСУ ЗАТВАРЕНЕ: Нигерија је задржала отвореност граница за путнике из Гвинеје, Сијере Леоне и Либерије верујући да би затварање било контрапродуктивно јер би "такав потез подстакао панику и осећај беспомоћности". 

"Ако затворите граничне прелазе, натераћете људе да траже недозвољена места за прелаз границе и тако бисте изгубили контролу над људима који улазе и излазе из земље, што би само увећало опасност од еболе", изјавио је Шаиб Тајму. Поред опасности од ширења болести, затварање граница би само погоршало економију која се иначе мучи због еболе.

СПРЕМНОСТ НА УВЕЋАЊЕ БРОЈА ПАЦИЈЕНАТА: Иако је епидемија спречена, Нигерија не спушта гард; увежбавање и обука су и даље на снази како би се омогућила правовремена и успешна реакција у случају нове навале вируса.

ЗАГОВАРАЊЕ МЕЂУНАРОДНЕ РЕАКЦИЈЕ НА ЕБОЛУ: По речима Шуаиба, "међународна заједница мора да ради заједничким снагама у случајевима ванредних здравстевних ситуација, била то ебола или нека природна непогода"

"Доста тога је урађено, али недовољно да се ебола сломи. Морамо да деламо сад, не сутра, не следеће недеље", закључио је Шуаиб.