Hiljadu nacista radilo za CIA i FBI
U obaveštajnom ratu protiv Sovjeta, Amerikanci su za doušnike regrutovali čak i oficire SS jedinica i Hitlerove saradnike
Američke tajne službe su tokom hladnog rata svesno angažovale najmanje hiljadu nekadašnjih nacista kao antisovjetske špijune, štiteći ih od pojavljivanja pred sudom zbog ratnih zločina, objavio je „Njujork tajms” na osnovu dokumentacije sa koje je skinuta oznaka tajnosti.
Centralna obaveštajna agencija (CIA) i Federalni istražni biro (FBI) „agresivno su regrutovali” bivše naciste kao doušnike u obaveštajnom ratu protiv komunista od pedesetih pa sve do devedesetih godina prošlog veka. Dokumentacija otkriva da su CIA i FBI vrbovale oficire ozloglašenih Hitlerovih SS jedinica i njegove bliske saradnike izgovarajući se da su oni verovatno počinili „manje ratne zločine”. Službe su smatrale da korist koju su nekadašnji zvaničnici Trećeg rajha donosili Americi nadmašuje njihove „moralne propuste” tokom služenja Adolfu Hitleru.
Do ovih saznanja je na osnovu objavljenih dokumenata i intervjua sa više stotina svedoka došao dobitnik Pulicerove nagrade i novinar lista sa Menhetna Erik Lištblau, čija će knjiga „Nacisti u komšiluku: kako je Amerika postala sigurno utočište za Hitlerove ljude” danas biti objavljena. On piše da je američka vlada vrlo dobro skrivala svoje veze sa nacistima, od kojih su neki utočište našli upravo u Americi.
Šef biroa Džej Edgar Huver i direktor agencije Alen Dalas su, prema pisanju Lištblaua, odobravali privlačenje ovih potkazivača. Dalas je verovao da „umereni” nacisti „mogu biti korisni” Americi. Huver je optužbe za ratne zločine ovih svojih saradnika odbacio kao sovjetsku propagandu. Svemoćni Huver je čak 1968. kao pretnju za nacionalnu bezbednost označio jednog novinara koji je intenzivno pisao o nacizmu u SAD.
Neki od nacista koji su radili sa SAD bili su veoma visoko rangirani u Hitlerovim režimu. Takav je bio i Oto fon Bolšving, pomoćnih Afolfa Ajhmana, kreatora politike istrebljenja Jevreja po koncentracionom logorima, koji je prvo za SAD špijunirao u Evropi, da bi CIA onda njega i njegovu porodicu 1954. preselila u Njujork. Kada su izraelski agenti uhvatili Ajhmana u Argentini 1960, Bolšving je tražio od CIA da ga zaštiti i on je u miru živeo u narednih 20 godina. Materijali agencije pokazuju da je CIA brinula da se u javnosti ne sazna da je on na njenom platnom spisku jer bi to moglo da „posrami SAD”.
CIA je štitila svoje agente od gonjenja za ratne zločine.
Advokat agencije je 1994. vršio pritisak na tužitelje da obustave istragu protiv njenog špijuna koji je bio umešan u masakr desetina hiljada Jevreja u Litvaniji. Osamdesetih je FBI odbio da Ministarstvu pravde kaže šta zna o 16 nacista u SAD pod izgovorom da oni obezbeđuju informacije o simaptizerima komunizma u SAD.
Veruje se da nijedan od ovih agenata više nije živ, a CIA nije želela da komentariše ova otkrića. Agenti sa nacističkom prošlošću radili su različite vrste poslova. Neke je vojska obučavala da se bore u paramilitarnim trupama u slučaju sovjetske invazije, dok je druge CIA plaćala da dešifruju skrivene poruke u poštanskim markama iz sovjetskog bloka. Vrhovni savetnik Hitlera predavao je američkim zvaničnicima o sovjetskoj politici. Neki su se pokazali i kao neupotrebljivi, to jest kao patološki lažovi ili čak dvostruki agenti koji su špijunirali i za Moskvu.
Norman Goda, profesor na Univerzitetu Floride i član tima koje je bio u timu koji je skinuo oznaku tajnosti s dokumentacije, kazao je da je broj nacista u redovima FBI i CIA verovatno i veći i da su mnogi podaci i dalje nedostupni.
„Službe SAD su unajmile mnoge bivše naciste ili kolaboracioniste iz istočne Evrope koji su očito bili krivi za ratne zločine. Bilo je jasno da su to kompromitovani ljudi,” kazao je Goda.
Komentarišući tekst „Njujork tajmsa”, Efraim Zurof, direktor centra „Simon Vizental”, rekao je za „Tajms ov Izrael” da je odavno poznata „spremnost zvaničnika SAD da sarađuju sa bivšim nacistima”. Ova otkrića stigla su nedelju dana posle pisanje AP da su milioni dolara socijalne pomoći isplaćeni desetinama osumnjičenih za saradnju s nacistima čak i nakon što su proterani iz SAD.
Jedan od njih je i Jakob Denziger, koji je bežeći od lovaca na naciste, 1989. pobegao iz SAD u Nemačku. On je kasnije otišao u Hrvatsku, gde i danas iz Amerike svakog meseca dobija 1.500 dolara socijalne pomoći, prenosi Politika.
